Европска униjа jе и даље наjбоља гаранциjа за мир, демократиjу и просперитет на нашем континенту, оцјењују Хајко Мас, савезни министар вањских послова Њемачке, Аугусто Сантос Силва, министар вањских послова Португала, и Анже Логар, министар вањских послова Републике Словеније у заједничком чланку припремљеном у оквиру преузимања предсједавања Савјетом Европске уније, који преносимо у цјелости.
Током више од 70 година ЕУ нам jе помагала да превладамо разлике и оjачамо jединство нашег континента. Међутим, ова достигнућа не смиjемо узети здраво за готово. ЕУ мора наставити да реагуjе на изазове нашег времена како би напредовала ка бољоj будућности.
Проширење ЕУ jедан jе од елемената коjи ће изградити ту будућност, засновану на искреноj посвећености и заjедничкоj визиjи. Вођено вриjедностима Униjе и засновано на jасно утврђеним условима, проширење се показало jедним од наjуспjешниjих инструмената за промовисање мира и стабилности те политичких, економских и друштвених реформи. Политика проширења такође jе била кључна за jачање присутности ЕУ на глобалноj сцени, осигураваjући тако нашу колективну безбjедност. Зато треба да наставимо тим путем.
Након успjешног проширења на jуг и исток, ЕУ jе сада у поступку интеграциjе Западног Балкана смjештеног у самом срцу нашег континента. Перспектива чланства у ЕУ jе овом региону први пут понуђена на самиту Европског савjета одржаном у Феири у jуну 2000. године за вриjеме португалског предсjедавања Савjетом Европске униjе, када су шефови држава и влада потврдили да су земље Западног Балкана коjе учествуjу у Процесу стабилизациjе и придруживања потенциjални кандидати за чланство у ЕУ. Оваj принцип, садржан у "Солунскоj агенди за Западни Балкан" и поново потврђен у Софиjи 2018. и у Загребу 2020. године, jош од тада представља окосницу политике ЕУ према вашем региону.
Тренутно су у току преговори о приступању са Црном Гором и Србиjом. У марту 2020. године Савjет jе дао сагласност за отварање приступних преговора са Сjеверном Македониjом и Албаниjом. Савjет jе такође усвоjио нову методологиjу проширења коjа ће оживjети процес приступања и учинити га предвидљивиjим и подложниjим снажниjем политичком усмjеравању.
Користећи ову побољшану методологиjу, одржали смо прве политичке међувладине конференциjе са Црном Гором и са Србиjом током португалског предсjедавања Савjетом Европске униjе. Циљ нам jе да током циjелог процеса приступања усмjеримо напоре обjе државе на владавину права, основна права, функционисање демократских институциjа и реформу jавне управе, као и на економске критериjуме. Укратко: на боље услове живота становништва и већу отпорност на утицаj трећих земаља.
Веома смо забринути што jош нисмо успjели да започнемо приступне преговоре са Сjеверном Македониjом и Албаниjом, упркос чињеници да jе Савjет jош у марту 2020. донио одлуку да се то уради. Обjе земље су спровеле броjне реформе, а Сjевернa Македониjа jе уложила пуно политичког капитала у проширење, чак jе промиjенила и
сопствено име. Краjње jе вриjеме да ЕУ испуни своjа обећања. Њемачка и Португал су као предсjедаваjуће земље Савjетом ЕУ уложиле много труда у проналажење компромиса коjи би нам омогућио да кренемо даље, а Словениjа ће за вриjеме свог предсjедавања наставити да улаже напоре, надовезуjући се оно што jе досада урађено.
Увjерени смо да билатерална питања не би требало да коче напредак у вези са кораком коjи jе од тако великог значаjа како за ЕУ, тако и за Западни Балкан. Управо процес проширења и перспектива чланства у ЕУ нуде наjбољи могући оквир за превазилажење различитих ставова међу свим партнерима на Западном Балкану. Стога ћемо се и даље снажно ангажовати и позивати на брзо уклањање тренутне блокаде коjа поткопава вjеродостоjност Европске униjе и коjа jе у супротности с нашим стратешким интересом за стабилност Западног Балкана – с циљем да што раниjе остваримо jош jедан важан корак на путу према дугорочноj стабилности и развоjу Западног Балкана.
Свjесни смо да jе процес проширења посебно захтjеван и тежак. О томе свjедочи и пут Португала и Словениjе према ЕУ. Међутим, кораци потребни за испуњавање критериjума за чланство у ЕУ намиjењени су побољшању административних капацитета и социjалних услова кандидата и служе приjе свега добробити њихових сопствених грађана. Другим риjечима, проширење нема за циљ само jачу Униjу, него и демократскиjе, праведниjе и
транспарентниjе институциjе коjе људима нуде већи броj могућности и бољи животни стандард.
ЕУ jе наjвећи трговински партнер Западног Балкана. Предузећа из ЕУ су несумњиво водећи инвеститори у региону. Међутим, односи Европске униjе и Западног Балкана садрже много више од саме трговине. ЕУ пружа финансиjску и техничку подршку како би се унаприjедило функционисање демократских институциjа и побољшала повезаност у
региону, а наставиће то да чини и у оквиру Инструмента за претприступну помоћ. Већина грађана Западног Балкана сада лакше путуjе у ЕУ. Косово jе jедина земља у региону на коjу се jош не примjењуjе либерализациjа визног режима. Посвећени смо циљу да постигнемо напредак у овом процесу. Осим тога, грађани и предузећа из региона већ
учествуjу у програмима Европске униjе као што jе Ерасмус+, коjи подржава размjену студената, или као што jе COSME, европски програм за jачање конкурентности малих и средњих предузећа, да споменемо само два.
Напосљетку, ЕУ jе и простор солидарности. Од почетка пандемиjе Ковид-19 Европска униjа се одазвала на позив на дjеловање Свjетске здравствене организациjе и помогла jе да се прикупи готово 16 милиjарди еура. Сваки трећи еуро или долар потрошен за глобалну платформу за вакцине (COVAX), коjа земљама с ниским и средњим приходима
обезбjеђуjе приступ вакцинама, долази из Европске униjе и њених држава чланица.
Европска униjа jе уложила близу три милиjарде еура у предфинансирање производње вакцина путем споразума о претходноj куповини склопљених с фармацеутским компаниjама, што ће бити од користи грађанима широм свиjета, укључуjући и Западни Балкан. Прве дозе су већ испоручене, а jош ће их више доћи. Поврх тога, Европска униjа jе подржавала регион од самог почетка кризе, мобилишући значаjан пакет у износу од 3,3 милиjарде еура у циљу рjешавања непосредне здравствене кризе и ублажавања њених социjално-економских посљедица, као и инвестициони пакет у износу до 9 милиjарди еура за средњорочни опоравак и развоj региона.
Земље Западног Балкана су такође показале значаjну узаjамну солидарност када jе риjеч о пандемиjи. Побољшана регионална сарадња остаjе кључни фактор за потпуно коришћење привредног потенциjала региона и промовисање добросусjедских односа и помирења. Надамо се да ће земље Западног Балкана на самиту у оквиру Берлинског процеса 5. jула предузети сљедеће амбициозне кораке ка остваривању свог историjског проjекта, Заjедничког регионалног тржишта, чиме ће се у региону увести четири слободе ЕУ.
ЕУ као униjа различитих држава чланица, свака са своjом традициjом и историjом, неће моћи да буде успjешна ако не буде сачувала своjе заjедничке вриjедности. Узмимо наше три земље, Њемачку, Португал и Словениjу, коjе тренутно чине "трио" предсjедаваjућих земаља Савjетом ЕУ. Имамо различите историjе и искуства, али вjеруjемо у оно што jе Жан Моне, jедан од оснивача Европске униjе, jедном рекао: "Натjераjте људе да раде заjедно, покажите им да изван њихових разлика и географских граница лежи заjеднички интерес." Таj заjеднички интерес jе мирољубива, снажна и просперитетна Европа, способна да сачува своjе интересе и вриjедности у све конкурентниjем свиjету. Како би се то постигло, Западни Балкан мора да постане дио Европске униjе.
