Закон о поријеклу имовине требало би да буде један од кључних аката у борби против криминала, а уколико буде воље, неће бити тешко да се утврди ко се незаконито обогатио, оцјењују саговорници "Дана".Према мишљењу стручњака, за почетак је важно усредсредити се на крупне рибе.
Нацрт овог закона тренутно оцјењује Европска комисија, а када стигне њихово мишљење, о њему ће се гласати у Скупштини.
Према мишљењу посланика Социјалистичке народне партије (СНП) Драгана Вукића, подршка политичара неће изостати.
– Сматрам да тај закон треба да подржи 81 посланик, да ту ништа није спорно. Онај јавни функционер који се није огријешио о закон нема чега да се плаши, а они који су се огријешили о закон треба да се плаше тог закона – казао је Вукић за "Дан".
Он је истакао да је лако испитати ко се како богатио.
– Треба истражити финансијске исказе свих у претходном периоду, банкарске рачуне, видјети колико је неки јавни функционер примао средстава у том периоду, ако није имао нека додатна средства од приватог посла. Не може један функционер да прима плату од 1000 еура, а да је потрошачка корпа 800 еура за четворочлану породицу, а он има, рецимо, пет станова, скупоцјене аутомобиле и живи на високој нози – рекао је Вукић.
И Демократска партија социјалиста (ДПС) ће подржати овај закон.
– Више пута смо саопштили да ћемо подржати овај закон. Наравно, очекујемо да прије тога добијемо стручну експертизу Европске комисије и Савјета Европе – казао је за "Дан" посланик ДПС-а Предраг Секулић.
Портпарол Бошњачке странке (БС) Адел Омерагић рекао је за "Дан" да та партија принципијелно подржава свако рјешење које је правично и коме временска граница неће бити препрека за санкционисање некога ко се нелегално обогатио.
– Kада је ријеч о конкретном моделу, у овом тренутку је рано давати неке конкретније закључке, јер је потребно његово усаглашавање са међународним партнерима. Након свега, исти треба у форми предлога да утврди Влада и предложи га Скупштини за доношење. Kао држава која пледира на чланство у ЕУ, морамо тежити да нам сва законска рјешења буду усаглашена са правом Европске уније, како нам се не би понављале грешке да доносимо законе без консултација са нашим међународним партнерима – навео је Омерагић.
Према нацрту Закона о поријеклу имовине, да би имовина била одузета биће довољно да се у грађанском поступку утврди да се не може доказати њено поријекло. За одузимање имовине неће бити потребно да се у кривичном поступку утврди да је стечена криминалом.
– Тужилац ће формирати финансијске тимове који ће испитивати имовину. Ако се утврди да је прикупљено довољно доказа у вези са неком имовином, њен власник ће морати да да изјаву. Потом се сачињава извјештај и покреће грађански поступак за одузимање незаконито стечене имовине. Терет доказивања је на оном ко је незаконито стекао имовину. Ако не докаже њено поријекло, преузима је Управа за имовину. Kада се покрене финансијска истрага, имовина ће бити замрзнута. Пресуда у грађанском поступку неће зависити од пресуде у кривичном поступку – пише у нацрту овог закона.
Правник Веселин Радуловић казао је за "Дан" да је прије свега важно да овај закон буде усмјерен на одузимање имовине актерима корупције и организованог криминала.
– Ако његова примјена буде прешироко постављена, он неће дати очекиване резултате. Тада бисмо могли доћи у ситуацију да његова примјена буде усмјерена на имовину мање вриједности и на лица која нијесу актери коруптивних кривичних дјела – навео је Радуловић.
Како је додао, уколико буде постојала воља за његову правилну примјена, неће бити тешко да се утврди ко се све незаконито обогатио.
– Доношење овог закона јесте важно за борбу против корупције и организованог криминала. Али, то ипак није пресудно јер да је постојала политичка воља, и досадашњи правни оквир је давао могућности за много боље резултате, који су, нажалост, изостајали – истакао је Радуловић.
