Како су подсjетили, црногорска полициjа и службеници државне безбjедности (данашњи АНБ) широм Црне Горе, а наjвише у приморским градовима, мимо свих закона и супротно међународном праву, у маjу 1992. године похапсили су око 150 мушкараца, већином Бошњака, мањим диjелом Срба, и према релевантом доказу, писму шефа кабинета тадашњег премиjера Мила Ђукановића, казали су из СПП-а.
– Све, у 'сврху' размjене ратних заробљеника у Босни и Херцеговини, испоручили те особе ратном злочинцу Радовану Караџићу тj. воjсци коjом jе командовао, Воjсци Републике Српске. ,,Осамдесет троjе људи никада се ниjе вратило породицама, већ су убиjени у импровизованим логорима на подручjу Републике Српске, наjвише у концентрационом логору КПД Фоча и на обалама риjеке Дрине, након чега су побацани у наjвећу масовну гробницу - риjеку Дрину”, додали су из СПП-а.
Из те странке истакли су да jе Виши суд у Подгорици, и поред тога што jе првобитно правоснажно утврдио да су босанске избjеглице незаконито лишене слободе и да су узете као таоци, а затим испоручене jедноj од зараћених страна, у марту 2011. године одбацио квалификациjу ратни злочин под плаштом да “црногорски полицаjци нису били дио сукобљених страна у рату”.
– Влада Црне Горе jе 25. децембра 2008. дониjела одлуку о судском поравнању са породицама жртава и преживjелим жртвама депортациjе 1992. године коjима су исплаћене накнаде у износу од 4.13 милиона еура покушаваjући да заташка ратни злочин у коjем су учествовале наjвише државне институциjе, као и персонално одговорне особе – казали су из СПП.
Из врха црногорске власти jош 2011. године обећано да ће споменик жртвама депортациjе бити подигнут у кругу полициjске станице у Херцег Новом, као и да ће 27. маj бити проглашен Даном сjећања на депортоване. ,,То се, међутим до данас ниjе догодило. Чекаjући реформу судства, тужилаштва и полициjских агенциjа, Закон о лустрациjи али и Закон о забрани негирања холокауста, геноцида и ратних злочина, напоменућемо да jе маjа 1992. године таj ратни злочин почињен уз знање и од стране тадашњих црногорских власти на челу са предсjедником Момиром Булатовићем, премиjером Милом Ђукановић и предсjедником Скупштине Црне Горе Светозаром Маровићем", напоменули су из Странке правде и помирења.
Из СПП-а су jош казали да могу да разумиjу зашто jе претходна власт на перфидан и нељудски начин покушавала да таj страшни злочин, наjвећи у новиjоj историjи Црне Горе, прекриjе пепелом како би сачувала актере истог, али да се надаjу да ће реформом судства, тужилаштва и полициjе, актуелна државна структура у наjкраћем року посветити пажњу расвjетљавању овог злочина, процесуирања непосредних извршилаца и налогодаваца.
– Уз то, надамо се да ће бити прихваћена и инициjатива коjу jе приjе десетак година у сврху манипулациjе подниjела тадашња власт, а коjа jе недавно обновљена од стране бошњачких организациjа из диjаспоре и упућена предсjеднику Скупштине господину Алекси Бечићу да се 27. маj прогласи за дан сjећања на депортоване избjеглице. Тако би се, бар за корак, наше друштво приближило истини о злочинима почињених краjем прошлог виjека у Црноj Гори и катарзи коjа нам jе приjеко потребна како бисмо цивилизациjски оздравили , а самим тим и научили потомство да се злочин никада не може исплатити, сакрити или релативизовати – закључуjу у саопштењу.
