У Скупштини Црне Горе је у току 11. сједница Одбора за људска права и слободе, на којој се говори о 18 амандмана на Предлог резолуције о геноциду у Сребреници, које су поднијели посланици Албин Ћеман, Момо Копривица, Бранка Бошњак, Борис Богдановић и Миодраг Лекић (десет амандмана) и Симонида Кордић, Славен Радуновић, Бранко Радуловић и Драган Ивановић (осам амандмана).
Марко Милачић посланик Праве Црне Горе је рекао да треба одложити све приче о оваквим резолуцијама, и да је Црној Гори потребно помирење.
-Након тога можемо да причамо о свим злочинима, ма ко их починио - казао је Милачић.
Он је навео примјер да је отац Емира Суљагића, директрора Меморијалног центра у Поточарима убијен двије године прије догађаја у Сребреници, а сахрањен је као жртва тог злочина у Потпочарима.
Владимир Добричанин посланик Уједињене Црне Горе истиче да не види разлог изгласавања било које резолуције која је већ усвојена.
- Ако кренемо тако, до краја овог вијека ћемо, изгледа, свакога дана изгласаваити по једну резолуцију за сваки злочин који је почињен у нашем региону. Ово не доводи до помирења, већ до ископавања старих рана - казао је Добричанин.
Ервин Ибрахимовић из Бошњачке странке је казао да треба да нам буде циљ да наша дјеца више никада не причају о овоме, али да се ова прича мора заокружити.
Предсједник Одбора Јован Вучуровић је констатовао да амандмани које су поднијели посланици Албин Ћеман, Момо Копривица, Бранка Бошњак, Борис Богдановић и Миодраг Лекић нису прихваћени и Одбор предлаже Скупштини да их не усвоји, осим амандмана 8 и 9 које је предлагач усвојио и постају саставни дио Резолуције.
Симонида Кордић из ДФ-а је подсјетила да су посланички клубови поднијели амандмане којим би се осудили сви злочини без обзира ко их је починмио.
-Било какво изузимање и рангирање жртава од стране парламента било би противуставно - казала је Кордић.
Он сматра да Резолуцаја која је предложена крши Устав Црне Горе.
Одбијени су и сви амандмани које су поднијели Симонида Кордић, Славен Радуновић, Бранко Радуловић и Драган Ивановић.
