Дритан Абазовић / -Дан

(ВИДЕО) ИНТЕРВЈУ: Абазовић: И без подршке 49 посланика биће мањинске владе

Потребно је 49 посланика да бисмо одблокирали наш европски пут, одблокирали нашу борбу против организованог криминала и корупције и да бисмо нашу борбу могли да сведемо на смислени ниво, истиче Абазовић

Врло је упитно хоћемо ли у Владу звати Социјалдемократе (СД) и Социјалдемократску партију (СДП). Ако дође до тога да се састави та влада, онда ту владу треба да чине људи који нијесу представници бившег система и немају никакав бекграунд који би био негативан, казао је у интервјуу за „Дан“ лидер Грађанског покрета УРА и потпредсједник Владе у техничком мандату Дритан Абазовић.

Потпредсједник владе наводи и да би заиста волио да Социјалистичка народна партија (СНП) буде дио мањинске владе.

– Сматрам да структура која доминантно има просрпско бирачко тијело треба да буде у свакој влади и да би то било добро у контексту помирења и свега што треба да се деси у наредном периоду. Ако не, онда имамо компликованију ситуацију. Цифра од 49 посланика је важна зато што морамо да одблокирамо наш европски пут, да бисмо одблокирали нашу борбу против организованог криминала и корупције и да бисмо могли нашу борбу да сведемо на смислени ниво – истиче Абазовић, наглашавајући и да уколико се влада формира она неће бити трајног карактера, већ би била ту да припреми изборе.

– Имаће тај технички концепт у себи. Ако то не можемо да остваримо, идемо на изборе. Оно што је фрустрирајуће је то што нико не нуди опцију. То што нуди Демократски фронт (ДФ) је неоствариво, зато што немамо подршку за тако нешто – поручује Абазовић.

• Докле се стигло са преговорима око мањинске владе?

Обавили смо серију разговора са свим нашим партнерима и структурама, чак и са онима који не желе да буду дио мањинске владе. Сви су се одазвали разговору, осим Демократа. Током консултација стекао се утисак да постоје неки субјекти који желе да буду дио пројекта, неки који не желе да буду дио пројекта, а има и оних који се у овом тренутку и даље двоуме, односно немају коначан став. Тако да уколико се тај став искристалише у неком наредном периоду, а мислим на период од неких седам-осам дана, онда ћемо видјети можемо ли да идемо у другу фазу преговора. Такође, чули смо и да предсједник државе врши консултације са политичким субјектима. Можда се и из тога изроди нека потенцијална могућност да се састави влада од 41 посланика, мада би било пожељно да број посланика буде већи. Тада ће се знати постоји ли могућност да се некоме да мандат. То би већ била наредна фаза и тада би се заиста могло доћи до нове владе Црне Горе. Уколико је то нешто што је далеко и немогуће и већина субјеката мисли да је то лоша идеја, поштујем свачији став и тада бисмо ишли на пријевремене парламентарне изборе, заједно са локалним у десетак општина, који ће се одржати крајем маја или почетком јуна 2022. године. У сваком случају, ја за бољу идеју нијесам чуо.

Од Бечића није добио одговор

• Јесте ли покушавали да разговарате са предсједником Демократа Алексом Бечићем?

Покушао сам да добијем Алексу Бечића, онда када сам био на састанку са Демократским фронтом. Нијесам добио никакав одговор. Нисам добио ни позитиван ни негативан одговор. Шта год ја мислио о њиховој политици, мени не би био никакав проблем да разговарам са колегом Бечићем о темама од државног значаја. Државни интерес је изнад несугласица.

• Ви још увијек чекате да се СНП изјасни око мањинске владе. Уколико они ипак одлуче да не буду дио те владе, онда не постоји кључни разлог формирања владе, а то је достизање броја од 49 посланика, за промјене у судству и тужилаштву. Шта тада?

Заиста бих волио да СНП буде дио те владе. Сматрам да је то врло одговорно према грађанима. Такође, сматрам да структура која доминантно има просрпско бирачко тијело треба да буде у свакој влади и да би то било добро у контексту помирења и свега што треба да се деси у наредном периоду. Ако не, онда имамо компликованију ситуацију. Цифра од 49 посланика је важна зато што морамо да одблокирамо наш европски пут. Мора се одблокирати борба против организованог криминала и корупције и наша борба свести на смислени ниво. Не можемо са оваквим судством и тужилаштвом да имамо смисленију борбу, све да свако министарство постане министарство унутрашњих послова. Ми требамо према том броју да идемо и уколико не дођемо до те цифре од 49, који подржавају владу. Kада би владу подржало 49 посланика, то би било извјесно, али чак и да не буде та цифра, сматрам да постоје политички субјекти са којима треба разговарати како одблокирати пут. Овдје не бих искључио ДФ, ни Демократе ни Миодрага Лекића ни остале судионике, наравно ни Покрет за промјене (ПзП), посебно Бранка Радуловића и Бранку Бошњак у нечему што би био договор око Уставног суда, врховног државног тужиоца и четири члана уставног савјета. Свакако, ако формирамо владу, она не би била трајног карактера, већ би била ту да припреми изборе. Имаће тај технички концепт у себи. Ако то не можемо да остваримо, идемо на изборе. Оно што је фрустрирајуће је то што нико не нуди опцију. То што нуди ДФ је неоствариво, зато што немамо подршку за тако нешто.

Не може се Косово упоредити са самопроглашеним територијама у Украјини

• Најактуелнија тема су тренутно дешавања између Русије и Украјине. Сваки човјек би требало да осуди рат. Осудили сте одлуке Руске Федерације, у односу на Украјину, којима се признају Доњецка и Лугањска област, наводећи да у значајној мјери нарушавају безбједност и међународно право. Постоје мишљења да би онда требало и да станете у заштиту и територијалног интегритета и суверенитета Србије, и осудите акт једностраног признања Kосова насталог после НАТО агресије на Југославију 1999. године. Kоја је разлика?

Велика је разлика. Бивша Југославија је почела процес десолуције 1991. године и изгубила скоро све републике, лише Србије и Црне Горе. Имала је проблем са Косовом, који датира још од 90. године, као двије покрајине, Војводина и Косово. Ратна дејства која су била унутар граница бивше Југославије, које су доминантно спровођене кроз активности ЈНА су оставиле велике последице по локално становништво у свим мјестима. Био је велики прогон становништва. Почели су мировни преговори, који су завршени 1995. године. Онда је ситуација ескалирала. Независност Косова је проглашена 2008. године. Украјина је имала у потпуности суверену територију. Не знам како људи повезују ствари које се не могу повезивати. Немамо двоструке аршине, али се зна да смо партнери запада и НАТО-а.

Дисолуција Југославије се може упоредити са дисолуцијом СССР. Нијесам ја неко ко има различит однос према Косову. Свима нама треба вријеме да прихватимо неке чињенице. Ми се и даље расправљамо о томе ко су четници и партизани, враћамо комите. Државна политика Црне Горе у односу на Украјину треба да буде кристално јасна. Ми стојимо дипломатски уз наше савезнике. Надамо се и молимо се да ратна дејства престану. Не можемо када су кризне ситуације да будемо неутрални. Ми нисмо непријатељи Руске Федерације, волимо што су радо виђени гости код нас. Сила и ратна дејства су ипак одлика примитивног дјеловања.

• Раније сте били у одличним односима са предсједником Демократа Алексом Бечићем. Сада не прође дан, а да ГП УРА и Демократе не ратују саопштењима, најразличитије садржине. Да ли је морало тако? Зар се нисте могли договорити иза затворених врата?

Ми смо Демократе позвали на разговор. Ако они мисле да треба да их киднапујемо и доведемо да разговарамо о државним стварима, ја сматрам да је то неодговорно. Они вјероватно мисле другачије. Наши односи су значајно нарушени онда када се није изгласао Тужилачки савјет, зато што је то био директан ударац на владу и на оно што је требало да буде главна преокупација – борба против криминала и корупције. Додатно је кулминирало 4. и 5. септембра око дешавања на Цетињу и покушаја да закулисним радњама они заједно са екипом око Здравка Kривокапића направе комбинаторику која само њима одговара. Та комбинаторика није одговарала ни ДФ-у, а поготово не СНП-у. Неко сада може рећи да се срушила влада. УРА је највише бранила владу, без обзира што је највише видјела мањкавости у влади. Вријеме ће их демантовати. Нећу да продубљујем рат са Демократама, али то што они раде не ради ни Небојша Медојевић. Причају о милионима за шта и они знају да није истина. Ја мислим да је то неодговорно према држави... Идеја је да се помиримо и кренемо реформским путем.

• Не тако давно сте у парламенту неким посланицима рекли да су на списку. Истакли сте да у њиховим посланичким клубовима сједе људи који имају кривичне пријаве као да поред вас сједи човјек због којег је држава изгубила 10 милиона еура. Сада те исте људе зовете у владу?

Није проблем да они подрже наш државни пројекат. Наш концепт, не ми њихов, него они наш, и то уколико желе. Да би одговарао тај човјек, али и многи други који морају да одговарају не због тога што је неко на власти, ми морамо добити главног специјалног тужиоца да ваља и судску власт која ће оптужне предлоге да процесуира. Ми смо за „Лименку“ изгубили 10 милиона еура, а нико није одговоран. Ја желим да се те институције мијењају. Ако те институције треба да стигну до мене, ја сам за то. Други су за то да све држимо у блокади, а у суштини се не мијења ништа. Ја сам за то да добијемо систем који ће да гони и људе из ДПС-а, из СД, из ГП УРА, било кога ко се огријеши о закон, и људе који су одговорни за убиства у претходном периоду. За шта се они залажу? Ако треба да држимо ситуацију у којој само 11 људи подржава владу која је пала, то није моја политика, ни политика моје партије, то јесте ГП УРА.

• Навели сте и раније да ДПС и ДФ неће бити у Влади. Хоћете ли у Владу да зовете СД и СДП?

То је врло упитно. Ако дође до тога да се састави та влада, онда ту владу треба да чине људи који нијесу представници бившег система и немају никакав бекграунд који би био негативан. То ако дођемо у ситуацију да је саставимо. Ако не, саставиће је неко други