Државне институциjе требало би у наредноj години да потроше 10.928.147 еура на име закупа пословних простора, што представља повећање у односу на текућу годину када су буџетом за ту намјену опредијељена 10.673.162 еура. То значи да је држава за кирију у 2022. години планирала да потроши 254.985 еура више него лани. Упоредни подаци показуjу да издаци за закуп пословних простора последњих десет година константно расту, па су са седам милиона 2011. они порасли на преко десет милиона.
Умјесто да држава користи своју имовину, наше институције ни не знају шта имају у државном посједу јер иако се годинама говори о изради регистра државне имовине, он још није успостављен. Када ће и хоће ли бити успостављен регистар имовине у посједу државе Црне Горе, јуче нијесмо добили одговор од Управе за катастар и државну имовину (на чијем је челу Коча Ђуришић). Питања су им јуче достављена на мејл.
Ђуришић није одговорио ни на питања "Дана" која смо им упутили пријe пет мјесеци у вези са стањем државне имовине и израде поменутог регистра.
У Организацији "Код" за "Дан" кажу да је наш основни проблем како у jавноj управи тако и у економиjи таj што немамо дугорочан приступ.
– Ставите на папир дугорочне трошкове, зарачунаjте камату на средства коjа даjете на ренту, упоредите те износе са ратама кредита и доносите дугорочно одрживе, а што не рећи и паметне одлуке. Код нас jе устаљена пракса наjвиших државних функционера, како приjе, тако и сада, да увиjек постоjи неко други одговоран што систем не функционише како би требало и како би могао. Истине ради, било jе наjава о куповини простора за jедан броj дипломатских представништава и негдjе се ишло у том првацу, али далеко jе то од систематског приступа и заокруживања рjешење овог проблема – наводи Миодраг Вуjовић из "Кода".
На питање колико jе исплативиjе да држава купи пословне просторе него да их рентира, у Организацији "Код" кажу да по оном Богишићевом "што се грбо роди, вриjеме не исправи" имамо сада посљедицу да jе значаjан броj тих простора држава узела као компензациjу за неплаћене порезе и тиме на себе преузела додатни трошак.
– Наравно, радило се о привилегованим и често веома великим дужницима, док грађани нису имали ту прилику. Да ли jе нова власт ишла у преиспитивање тих одлука – да знамо – не. И сада имате велики броj простора коjи нису опремљени, нису на адекватним локациjама, или их jе уопште тешко ставити у функциjу. Наравно да и за то постоjе рjешења, али као и код првог питања потребно jе имати дугорочан приступ. Прво треба пописати државну имовину, jавно jе обjелоданити, а не крити, установити у каквом jе стању и направити план како би се она или усељавала за потребе државних институциjа или издавала или продавала и из тих средстава обезбjеђивати у будућности рjешење овог проблема. Све друго jе гола импровизациjа. Тако jедна администрациjа заостале проблеме само пребацуjе другоj – сматра Вујовић.
