Посланици парламентарне већине доставили су јуче Скупштини допуне Закона о локалној самоуправи којима је предвиђено да се локални избори одрже истог дана наредне године, и то у 16 општина, као и у Општини у оквиру Главног града–Голубовцима. О том предлогу ће се расправљати на сједници Скупштине заказаној за петак, 12. новембра.

Предложеним допунама је предвиђено да локални избори идуће године буду одржани у Мојковцу, Петњици, Цетињу, Улцињу, Беранама, Подгорици, Бару, Бијелом Пољу, Даниловграду, Kолашину, Плаву, Плужинама, Пљевљима, Рожају, Жабљаку и Шавнику, као и у Голубовцима, при чему би се одборницима у скупштинама општина Цетиња, Мојковца, Петњице, Улциња и Берана продужио мандат до избора који ће бити одржани наредне године.

Такође, у образложењу се наводи и да би предсједник Црне Горе по усвајању предложених допуна био дужан да одложи изборе у три општине заказане за 5. децембра, односно да одлуку о расписивању избора за одборнике у скупштинама Мојковца, Петњице и Цетиња, коју је донио 14. септембра ове године, усклади са одредбом овог закона наредног дана од његовог ступања на снагу.

Опозиција не дијели мишљење да је предсједник државе дужан да одложи већ заказане изборе, док бивши предсједник Уставног суда Благота Митрић за "Дан" истиче да у овом тренутку већ постоји двострука обавеза да се локални избори заказани за 5. децембар одложе.

– Без обзира да ли ће се у петак, 12. новембра, у Скупштини Црне Горе усвојити допуне Закона о локалној самоуправи којим би се сви локални избори објединили у један дан, или неће, то нема никакве правне везе са одлагањем локалних избора јер оне немају никакав утицај на правну чињеницу да Црна Гора тренутно нема Државну изборну комисију (ДИК) и да не постоје законски услови да се локални избори одрже 5. децембра уколико у следећих неколико дана надлежни орган не изабере предсједника ДИК-а, односно не комплетира његов састав. А што се тиче допуна закона, оне све и да се донесу, по Уставу не могу имати ретроактивно дејство, по коме је забрањена ретроактивна примјена закона. Дакле, закон се може примјењивати само про футуре, односно убудуће, не може ретроактивно. Међутим, и ту постоји правни изузетак да закон може имати ретроактивно дејство уколико Скупштина у току поступка доношења тог закона утврди да постоји јавни интерес да се донесе такав закон, којим ће се утврдити да због тога и тога он мора да има ретроактивно дејство – појаснио је Митрић.

У том случају би, како додаје, те допуне могле да буду основ за одлагање избора.

– Чињеница да немамо формиране органе ДИК-а који би рјешавали спорове, којих ће сигурно бити, у овом тренутку је довољан правни основ за одлагање избора. ДИК је другостепени орган у одлучивању по приговорима; најприје се жалбе достављају Општинској изборној комисији, па ДИК-у, па се онда иде на Уставни суд, који је такође нелегитиман јер нема четворо судија, пети не ради, бојкотују га. Тако да у овом тренутку постоји двострука обавеза одлагања већ заказаних избора – указао је Митрић.

Допуне Закона о локалној самоуправи јуче су доставили посланици Момо Kопривица, Славен Радуновић, Бранко Радуловић, Драган Ивановић и Милош Kонатар. У образложењу се наводи да се у Црној Гори друштвена енергија непотребно расипа на учестале изборне процесе.

– Такав начин одржавања локалних избора је крајње нерационалан, неекономичан и друштвено у много чему неприхватљив – пише у образложењу допуна Закона о локалној самоуправи.

Указују да би од децембра ове до јуна наредне године била одржана најмање четири одвојена изборна процеса. Подсјећају и на констатацију Европске комисије да, упркос међустраначком договору да се локални избори одрже истог дана, правни оквир и даље предвиђа њихово спровођење по потреби, што доводи до скоро константне предизборне кампање на националном и локалном нивоу.

– Евидентно је да би било крајње нерационално да се и даље настави са постојећом праксом одржавања учесталих локалних избора – наводи се у образложењу.

Посланици парламентарне већине зато предлажу да се идуће године истовремено одрже редовни локални избори за одборнике у скупштинама 17 јединица локалне самоуправе.