Стиже све више нон-пејпера којима се наводно даје на значају проширењу Европске Уније (ЕУ), иако више није јасно ни када ће ни хоће ли уопште земље западног Балкана постати чланице ЕУ, чак и уколико испуне услове за улазак.

Француска жели да створи свеобухватан европски политички форум који не би био замјена за Европску унију, Савјет Европе или Организацију за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС), али би омогућио изградњу заједнице свих европских земаља, без обзира на њихов статус у ЕУ или односе са европским блоком.

Идеју је први изнио предсједник Емануел Макрон прије мјесец дана и о њој ће се расправљати на сљедећем састанку Европског савјета 23. и 24. јуна у Бриселу. Док Француска жели стварање политичког форума који би окупио све европске државе, Аустрија се залаже за приступ постепене интеграције, па се поставља питање ставља ли се Западни Балкан на чекање. Док високи европски званичници тврде да је Западни Балкан стратешки приоритет, аналитичари оцјењују да дјелује као да је Западни Балкан само камичак у европској ципели, док је приоритет Брисела украјински проблем. 

– Од почетка пута Црне Горе ка Европској унији, у више наврата су мијењана правила и пооштравани критеријуми. ЕУ је и имала разлога да повуче поједине потезе поучена искуством са појединим чланицама. Иницијативе које долазе из Аустрије и Француске нису добар сигнал за земље западног Балкана и могу додатно појачати национализам и струје које се боре да пут ка ЕУ замијени вредносним ситемом који се не баштини у модерним демократијима – казао је за "Дан" програмски директор Грађанске алијансе Милан Радовић.

Како је додао, имајући у виду да је Црна Гора до сада прихватила све промјене које су долазиле у овом процесу, као и да грађани великом већином подржавају чланство наше државе у ЕУ, једноставно треба цијенити резултате рада наше државе на адекватан начин.

– Треба вршити притаск на политичке елите у циљу испуњавања обавеза на путу ка ЕУ. Kада испунимо све задатке који су пред нас постављени, тада неће бити никавих разлога да не будемо равноправна чланица ЕУ. Да ли ћемо брзо ући у ЕУ сада искључиво зависи од политичке воље. У почетку је недостајало знања и институционалних капацитета. Данас сматрам да Црна Гора као мали систем, уколико постоји политичка воља, може у веома кратком временском периоду да испуни све обавезе које је ЕУ ставила пред нас. Било какве алтернативе овом процесу могу само да пошаљу лошу поруку земљама региона, а видјели смо колико се у појединим земљама смањило расположење грађана за чланству у ЕУ – рекао је Радовић

Према његовом мишљењу, ЕУ не гледа Црну Гору одвојено од осталих аспираната за чланство који се налазе у нашем комшилуку, иако смо предводници у ЕУ интеграцијама.

– Сматрам да то није добро и да треба цијенити рад и труд сваке државе региона појединачно. Не сматрам да смо испунили све обавезе које је ЕУ пред нас ставила, али се надам да ће Министарство европских послова, као и сви политички фактори, дати допринос да у што краћем периоду испунимо све обавезе и будемо члан европске породице – навео је Радовић.

Многи мисле да је нови приступ земљама западног Балкана шарена лажа која ће државе нашег региона само скренути са европског пута.

Политички аналитичар Срђан Вукадиновић сматра да је ЕУ тренутно у великом проблему.

– Помиње се нови формат, којем ће бити прикључена и Украјина. Питање је само која Украјина географски, јер то више неће бити она Украјина од прије 24. фебруара. Ако Западни Балкан приступи том формату, то свакако неће бити исто што и чланство у ЕУ. У сваком случају, земље као што су Аустрија и Њемачка покушавају да перу своју нечисту савјест према Западном Балкану, који је могао бити интегрисан на други начин у ЕУ и проблеми су се могли ријешити ефикасније, а овако је остављен као буре барура које може да се активира – оцијенио је Вукадиновић.

Указује да више нема принципа регате, то јесте вредновања резултата сваке државе понаособ.

– Све да Црна Гора сјутра затвори сва поглавља, а о томе не може бити говора, не би била примљена у ЕУ. Настоји се да се мобилише на неким другим принципима, а и питање је шта ће бити са ЕУ након рјешавања кризе у Украјини. Криза у Украјини ће се ријешити за неким столом, а за тим столом тешко да ће бити мјеста за ЕУ, већ ће бити они велики и јаки, вјероватно Америка, Русија и Кина – закључио је Вукадиновић.