Анализа коју је урадио Центар за грађанско образовање (ЦГО) је показала да су у Црној Гори, према резултатима ПИСА студије, постигнућа најбољих ученика из математике шест пута мања, из читалачке писмености 11 и науке 23 пута од просјека у развијеним државама свијета (ОЕЦД). Из ЦГО истичу да имамо скупо, а лоше рангирано образовање. Упозоравају да имамо праву инфлацију признања "Луча" од школске 2016. до 2017. године.
– У великом броју школа просјечна оцјена ученика је изнад четири, а број диплома "Луча" иде и до 50. У неким општинама на сјеверу број Луча иде и до 50 одсто од укупног броја матураната или полуматураната. Од школске 2016. до 2017. године број лучоноша у основним школама износи 4.037 или 14,3 одсто укупног броја ученика деветог разреда, док међу матурантима тај број износи 3.762, односно чак 15 одсто. О квалитету "Луча" најбоље говори података да у 2018. години 88 одсто лучоноша није положила пријемни испит на Медицинском факултету. Инфлација диплома "Луча" је у супротности са резултатима Писа тестирања. Црна Гора је међу најгоре категориснаим земљама и има испод 450 бодова. Резлутати тест ирања показују да само 1,8 одсто ученика достиже највише нивоу из математичке писмености, у читалачкој њих 0,8, а у научној 0,3. То показује да су постигнућа наших најбољих ученика шест пута мања из математике од просјека у државама ОЕЦД, из читалачке писмености 11 пута, а из нуке 23 пута. Буџет за 2022. годину Министарства просвјете, науке, културе и спорта, Завода за школство, Испитног центра и Центра за стручно образовање износи око 234.000.000 еура. Универзитет Црне Горе добија нешто више од 25,5 милиона еура – истичу из ЦГО.
Наставник географије и историје у ОШ "Павле Ровински" Слободан Савовић истиче да су планови и даље преобимни и конципирани на старомодан начин. Он истиче да нам је неопходна нова стратегија развоја образовања.
– То значи да се и даље форсира репродукциjа градива, тј. пуко провjеравање стеченог знања. Наставници и професори су претворени у административне раднике који, умјесто да предају, само уносе податке. Од ученика се тражи да складишти знање. Узрок jе недостатак нове стратегиjе образовања и прелазак на стандарде знања као збир употребних вjештина ученика. Ниjе више добро да ученици знаjу, него да употребљаваjу стечено знање То значи да као у филму "Не Гледаj горе", земљу уништаваjу незналице са знањем из мобилних телефона. Тако и код нас Црну Гору уништаваjу гласне незналице коjе већ годинама воде образовање. Већ смо у кошмарном стању. Сви са факултетима, а нема ко да нас лиjечи, учи, поправља ципеле. "Луче" се не jеду – поручује Савовић.
Недавно је Влада објавила извјештај у којем се наводи да образоавње у Црној Гори није на потребном нивоу и да петанестогодишњаци по знању заостају за вршњацима из држава Европске уније.
