Сви вируси природно мутираjу, а Sars-CoV-2 ниjе изузетак, процjењуjе се да има jедну или двије промjене мjесечно, каже др Ђорђиjе Крњевић, директор Интерне клинике КЦЦГ. Он истиче да те мутације већином немају никакве или имаjу минималне додатне ефекте.
– Када људско тиjело развиjе антитиjела против вируса и тако сприjечи избиjање болести, вирус мора да се "миjења" како га антитиjела не би препознала. Да би уопште могао да преживи, вирус мора промиjенити своjе спољне протеине и развити нове "огранке". У нормалним околностима, људско тиjело у стању jе да се само заштити од вируса. Организам производи антитиjела коjа га бране од вируса и чине имуним против узрочника болести. Али, када jе узрочник већ мутирао, а антитиjела коjа посjедуjе "програмирана" за одбрану од стариjе верзиjе вируса, онда та антитијела имаjу знатно мањи ефекат. Разлога за панику, ипак нема, jер процес мутациjе сам по себи не значи аутоматски да jе вирус постао опасниjи. Неке мутациjе доведу на краjу да вирус буде и знатно слабиjи. Што се тиче Sars-CoV-2 одређене мутациjе коjе су се дешавале протеклих годину дана доводиле су до веће контагиозности, односно лакшег преношења и бржег заражавања, али без значаjниjих разлика у тежини клиничке слике у односу на првобитни соj вируса – рекао је др Крњевић.
Тренутна ситуациjа на Интерноj клиници, како каже Крњевић, неупоредиво jе боља, него што jе то било претходних мjесеци.
– Хоспитализовано jе десет пациjената и све мањи броj заражених има тежи клинички облик болести коjи захтиjева хоспитални третман. Броj заражених свакодневно опада. То jе резултат са jедне стране све већег броjа вакцинисаних, а са друге стране велике прокужености становништва, као и сезонског карактера вирусне инфекциjе. То jе омогућило враћање Интерне клинике у нормални колосjек и знатно олакшало посао здравственим радницима. Оно што забрињава jе пораст такозваних постковид пациjената, односно оних коjи су прележали Ковид-19, а сада се хоспитализуjу на Интерноj клиници због многоброjних компликациjама изазваних том вирусном инфекциjом – рекао је др Крњевић.
Према подацима наjвећег броjа земаља у Европи и свиjету, пациjенти на хемодиjализи налазе се у групи особа са наjвећим ризиком за умирање од ове инфекциjе, коjи износи од 20 до 30 одсто, што jе сваки трећи или четврти обољели пациjент на хемодиjализи, каже др Крњевић.
– Ризик од евентуалних нежељених, риjетких и краткотраjних, ефеката вакцине jе много пута мањи од ризика од Ковид-19, за све људе, а посебно за особе са смањеним имунитетом, у коjе спадаjу пациjенти на хемодиjализи и перитонеалноj диjализи и са трансплантираним бубрегом. Пациjенти треба да обрате пажњу на неколико ствари. Они коjи имаjу веома изражену тромбоцитопениjу (низак броj тромбоцита, мањи од 50.000) треба да се консултуjу са хематологом, jер се вакцина даjе у мишић на руци, па треба превенирати настаjање хематома. Вакцина се обавезно даjе у руку на коjоj нису АВ фистула или АВ графт. Такође, они коjи су на сталноj антикоагулантноj терапиjи препаратима варфарина или аценокумарола треба да провjере ниво ИНР приjе вакцинисања, коjи не треба да буде већи од 3.0. Пациjентима се препоручуjе да "изаберу" прву доступну вакцину. Интересантно jе да jе у Великоj Британиjи генерално започета вакцинациjа тако што jе прву дозу примио 82-годишњи пациjент на диjализи, и то у болници на неколико стотина метара од лабораториjе у коjоj jе направљена вакцина. Радило се о вакцини Астра Зенека – рекао је др Ђорђије Крњевић.
