Предсједница Самосталног синдиката здравства Црне Горе, интерниста кардиолог Љиљана Кривокапић оцијенила је у разговору за "Дан" да су медицински радници у тешком положају због оптерећења током епидемије, док установама недостају пулмолози и већи број медицинских екипа у ковид службама.
Она истиче да је плаши могућност одлива медицинског кадра након завршетка епидемије.
– Положаj jе тежак, али смо одлучуjући се за ову професиjу свјесни тежине и одговорности коjа jе у току и коjа нас чека. Основи проблем са коjим се љекари сусрећу jе незадовољство зарадом, условима рада, динамиком стручног усавршавања коjе jе мало успорило у пандемиjи и недостатком специjализованог кадра у овим околностима, да су многе колеге радиле и више него што се може, мало jе екипа у ковид службама, мало пулмолога, мало екипа хитне службе/млади иду у терциjални ниво и мало се задржаваjу/и оно што ме наjвише брине jе слаб одазив колега за одређене специjализациjе. Дијелили смо у материjалном смислу судбину свих запослених у jавном сектору. Оно у чему jе велика разлика је то што смо ми изнијели наjвећи терет пандемиjе, радећи у околностима великог броjа хоспитализованих, велики број прегледа у амбулантама Дома здравља и специjалистичким амбулантама. Морам да напоменем да су жене изнијеле епидемију ковида на своjим плећима jер су управо оне више од 80 одсто запосленог средњег кадра. Радимо своj посао тешко, одговорно, сналазили смо се у ходу и одолијевали тежини посла – истакла је Кривокапићева.
На питање да ли их и даље плаши могућност одлива кадра и одласка у друге државе, она одговара да је страх оправдан.
– Плаши ме та могућност, засад jе то спорадично (200 колега напустило Црну Гору за пар година) стално слушам колеге како о томе размишљаjу. Плашим се тренутка када прође пандемиjа, све земље вапе за добрим стручним и квалитетним кадром какав ми имамо, и ништа неће задржати младог човјека коjи jе на почетку кариjере. У разговору са колегама коjи су се одлучиули на овакав корак превладала су три разлога – боље зараде, брже стручно усавршавање и напредовање у служби, брже задовољавање основних животних потреба. Ту спадају и добијање стана, путовања на конгресе и симпозиjуме у иностранству, напредовање у служби. Нико неће моћи да овдје заустави млади кадар ако jош ниjе формирао породицу да покуша да се ради негдје гдје су зараде енормно веће. На нама jе да у садеjству са ресорним министарством наставимо динамику увећања плата, добиjања и куповине станова под повољним условима, стварање бољих услова на раду, активности у набавци нових апаратура, изградњи болница, већи броj специjализациjа, растерећивање колега од превелике администрациjе, како се сада покушава наметнути заказивање од стране специjалисте свих прегледа и диjагностичких процедура. Разумјела бих ако jе хитно, али хроничне ствари наметати љекарима, то онда оставља мало простора да се посвете пациjенту – наводи Кривокапићева.
Она наводи да постоjе службе коjе су због тренутних околности мање радиле.
– Хитне оперативне захвате су сви радили, одлагало се оно што jе могло да чека, ту се првенствено мисли на све оперативне гране. Наjвише посла су имале колеге у ургентним блоковима, где су се триjажирали и збрињавали сви хитни случаjеви, затим изабрани љекари коjи су на више мjеста распоређивани. Увијек апострофирам да смо ми интелектуална елита друштва, и очекуjемо да се тако према нама односе. Међутим, ствараjући велики број незадовољних здравствених радника, имали смо проблема да стално указуjемо на опште незадовољство, примањима, условима рада, спором реализациjом стамбене проблематике. Увијек смо наилазили на одобравање власти, али се ништа ниjе радило да будемо валоризавни за своj рад сходно колегама из земаља у окружењу. Први пут колико се дуго бавим синдикализмом имали смо jединствени став позициjе и опозициjе власти да jе приоритет рјешавање бољих зарада у здравству и то jе потекло од ресорног и Министарства финансиjа. Обично смо ми морали да молимо и синдилкалним видовима борбе покушавали да увећамо зараде. Заговарам идеjу да зараде на нивоу здравственог система буду дефинисане гранским колективним угоором, да се не мијешамо са Законом о зарадама у jавном сектору. Но, о томе ће одлучивати како синдикати тако и Министарство финансиjа – поручује Кривокапићева.
