У Црноj Гори не постоjи политичка воља за борбом против злоупотребе дрога, саопштено jе из невладине организациjе (НВО) 4 Life.

Извршни директор те НВО Саша Миjовић казао jе поводом 26. jуна, Међународног дана борбе против дроге, да су НВО коjе су годинама пружале психосоциjалну подршку особама коjе користе дроге остале без подршке и да су затвориле дневне центре за помоћ особама коjе користе дроге због недостатка средстава.

“Министарство рада и социjалног старања, сада Министарство финансиjа и социjалног старања ниjе препознало то као приоритет и искључило jе из финансирања. На позив НВО 4 Life за разговор представници Министарства ниjесу одговорили”, навео jе Миловић.

Иако су, како jе казао, претходна стратегиjа и акциони планови 2013–2020. истекли, нова стратегиjа jош ниjе урађена, као ни акциони планови, а ниjесу урађени мониторинг и евалуациjа претходне стратегиjе и акционих планова.

Миловић jе рекао да не функционише ни Државни савjет за дроге коjе jе кровно тиjело за борбу против дроге у Црноj Гори, а чиjи jе предсjедаваjући предсjедник државе.

Он jе казао да се то тиjело ниjе састаjало већ четири године, а да jе његов задатак да усваjа информациjе, закључке и препоруке Комисиjе за дроге и препоручуjе их надлежним министарствима на реализациjу.

“Комисиjа за дроге Министарства здравља коjа се састоjи од четири психиjатра, два представника Министарства здравља и мене као представника цивилног сектора, и поред мог позивања за организовање састанка, ниjе се састала такође четири године”, указао jе Миjовић.

То jе, како jе рекао, стручно тиjело чиjи су задаци да прати и анализира стање по питању дрога у Црноj Гори и да даjе савjете и препоруке за поступање.

“Иако смо на jедноj од сjедница дали двиjе препоруке министру здравља и Државном савjету за спречавање злоупотребе дрога, ни jедна ни друга ниjесу испоштоване (jедна дjелимично)”, додао jе Миjовић.

Према његовим риjечима, проблем jе што су Комисиjа за дроге и Државни савjет за спречавање злоупотребе дрога савjетодавна тиjела и њихове препоруке ниjесу обавезуjуће за оне коjима су упућене на реализациjу.

Миjовић jе казао да нема података о броjу особа коjе користе дроге и да регистар не функционише jер се подаци не прикупљаjу на ваљан начин.

“Наиме, подаци се скупљаjу само из здравствених установа. Тако да се броjем особа коjе користе дроге може само лицитирати”, рекао jе Миjовић.

Према његовим риjечима, доступни подаци истраживања и подаци НВО недвосмислено указуjу на повећан броj особа коjе користе дроге, поготово међу младима.

“Наjчешће коришћене дроге су марихуана и кокаин, након чега слиjеде синтетичке дроге, екстази, МДМА и спеед. Ниjе примиjећено значаjно повећање броjа особа коjе користе хероин”, навео jе Миjовић.

Он jе рекао да jе на пољу превенциjе присутан проблем недостатка стандардизованих програма превенциjе, нефункционисање наjвећег броjа општинских канцелариjа за превенциjу.

“Иако их на папиру постоjи 21, наjвећи броj њих постоjи само на папиру и немаjу активности годинама уназад. Такође, мали броj организациjа цивилног друштва реализуjе превентивне активности због малог буџета опредиjељеног од државе за те сврхе”, додао jе Миjовић.

Он сматра да превенциjа практично не постоjи, ако се искључи понеки спорадични проjекат неке од организациjа цивилног друштва.

“Не постоjи мjесто гдjе малољетници могу потражити и добити помоћ, не постоjе психиjатри за малољетнике зависнике од дрога”, указао jе Миjовић.

Он jе навео да у затворима у Подгорици и Биjелом Пољу не постоjе затворске болнице, као ни програми рехабилитациjе и ресоциjализациjе за особе коjе користе дроге.

Не постоjи, како jе додао, ни постпенални прихват затвореника и програм социjалне реинтеграциjе након изласка из затвора.

“Програми третмана рехабилитациjе и ресоциjализациjе у Црноj Гори функционишу у Центру на Какарицкоj Гори, за жене и мушкарце, иако минималном попуњеношћу”, навео jе Миjовић.

Он jе казао да jе мушки центар предвиђен за 60, а женски за 16 особа, као и да у овом тренутку у оба центра нема више од 20 особа.

“Разлог томе jе што породице особа коjе користе дроге не могу да приуште да плате 230 ЕУР колико кошта третман мjесечно”, рекао jе Миjовић.

Резиденциjални третман, како jе казао, траjе jедну годину.

“Иако НВО 4 Лифе годинама захтиjева да први третман буде бесплатан, до сада смо успjели да притском на доносиоце одлука смањимо мjесечну циjену плаћања, коjа jе некада била 330 ЕУР мjесечно, на 230”, навео jе Миjовић.

Миjовић jе рекао да jе, у jедноj од препорука Комисиjе за дроге коjа jе усвоjена, а коjу jе он, као представник цивилног сектора предложио, договорено да општине плате средства за третман корисника са своjе териториjе.

“До сада су само двиjе мање општине ту препоруку испоштовале, Даниловград и Тиват”, казао jе Миjовић.

Он jе додао да су жене и даље дискриминисане.

“Ни у Котору, Психиjатриjскоj клиници у Доброти, ни у Подгорици у Клиничком центру Црне Горе не постоjи ни jедан кревет за смjештаj и детоксикациjу зависница од дрога (лиjечење) док за мушкарце постоjи”, навео jе Миjовић.