Нобелова награда jе додељена научницима дата за рад на разумевању сложених система као што jе клима на Земљи.

Троjица научника добили су Нобелову награду за физику за 2021. годину за рад на разумијевању сложених система као што jе клима на Земљи.

Сиукуро Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи проглашени су за овогодишње побједнике на конференциjи за новинаре у Стокхолму.

Побједници ће подијелити наградни фонд од 10 милиона круна (око 989.000 еура).

Шведски индустриjалац Алфред Нобел основао jе награде у тестаменту, написаном годину дана прије смрти 1896.

Нобелов комитет jе саопштио да су Манабе и Хаселман "поставили темељ нашег знања о Земљиноj клими и како човјечанство на њу утиче".

Манабе, jапанско-амерички климатолог, пионир рачунарског моделирања климатских промјена, и њемачки физичар у океанологиjи, метеорологиjи, климатологиjи и статистици, Хаселман, дијеле Нобелову награде за физичко моделирање климе на Земљи, квантификовање вариjабилности и поуздано предвиђање глобалног загријавања".

Друга половина награде припала jе италиjанском теоретичару физике Ђорђу Паризиjу због тога што jе, обjаснио jе Нобелов комитет, "омогућило разумијевање и описивање много различитих и наизглед сасвим случаjних материjала и поjава".

Ово схватање се ниjе примјењивало само на физику, већ и на друга различита подручjа, попут математике, биологиjе, неуронауке и машинског учења у области вјештачке интелигенциjе.

Укупно 218 поjединаца jе освоjило награду за физику од када jе први пут додијељена 1901. године.