Према званичном извјештају pацијенти испаштају због изостанка контроле, који је Влада усвојила претходног мјесеца, 3.796 пацијената се жалило на здравствене установе, а јавност до данас не зна шта је тим поводом предузело Министарство здравља. Највећи број жалби односи се на услове и лијечење у Дому здравља Подгорица, чак 2.403, и Клинички центар Црне Горе 712.
Из Министарства здравља нијесу одговарали на питање шта су предузели поводом великог броја жалби пацијената на рад особља и здравствених установа, поготово у Дому здравља Подгорица и КЦЦГ. Такође, занимало нас је и у колико је случајева утврђено да ли су приговори оправдани, те да ли је тим поводом било контрола рада установа. Истог дана, питали смо и руководство Дома здравља Подгорица шта су предузели због 2.400 приговора пацијената и да ли контролишу рад свих служби. Одговоре, такође, нијесмо добили. И из Клиничког центра су у више наврата апеловали да дио пацијената не треба да се упућује у болнице и да се на тај начин оптерећују њихови ресурси.
Са друге стране, предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић казала је поводом огромног броја жалби да је потребно направити системску анализу из кога разлога се пацијенти у огромном броју упућују у болнице, док специјалистичке амбуланте у домовима здравља нијесу оптерећене.
– Треба видјети колико пацијената и на основу чега добија упуте за КЦЦГ и друге болнице. Постоји огромно оптрећење специјалистичких амбуланти у болницима и то доводи до незадовољства и чекања. Треба успоставити контролу система квалитета у здравственим установама и увести протоколе по којима треба да ради медицинско особље. Црна Гора свој систем здравства усмјерава ка лијечењу, а не превентиви, што је још један од проблема – каже Поповић Самарџић за „Дан“.
Из невладине организације ЦАЗАС су саопштили да годинама уназад постоји проблем великих листа чекања, и касних термина за прегледе специjалиста, што доводи до оправданог незадовољства грађана.
– То је проблем са коjим никако да се изађе на краj. Ако на то додамо и ковид-19 околности jасно jе да jе пациjентима пут до здравствене услуге дужи. Подсjећамо да jе сваком пациjенту Законом о правима пациjената гарантована благовремена здравствена заштита и да jе систем у обавези да исту обезбиjеди благовремено, потпуно и без одлагања и кашњења. Колико год да се дио диjагностичких процедура рjешава уговором са приватним здравственим институциjама, неопходно jе имати план и за ситуациjе када дође до квара или недостатка материjала за рад. Сви пациjенти коjима ниjе омогућен благовремени приступ здравственоj заштити треба да поднесу приговор заштитнику права пациjената jер jедино на таj начин можемо заиста, кроз анализе, да видимо чиме су незадовољни. У односу на информациjе доступне у медиjима, броj приговора jе мали и ниjе ориjентисан на оно што се истиче као проблем – кажу из ЦАЗАС-а.
Студија Свјетске здравствене огранизације урађена у примaрној здравственој заштити 2020. године показала је да хронични пацијенти, превасходно дијабетичари, особе са кардиоваскуларним обољењима и високим крвним притиском не добијају адекватну медицинску заштиту и терапију у домовима здравља због чега долази до оптрећења болничких капацитета.
– Студија је урађена на примјеру колико се ефикасно збрињавају пацијенти у примарној здравственој заштити који болују од хипертензије (повећаног крвног притиска), дијабетеса и осталих хроничних стања. На основу тога је установљено да због неадекватног збрињавања на примарном нивоу имају висок проценат хоспитализација које су могле да се избјегну, под условом да је примарна здравствена заштита благовремено и адекватно реаговала. Постоји податак да око 37 одсто грађана има проблем са високим крвним притиском (хипертензијом) и другим хроничним обољењима. Ако имате увећано оптерећење хоспитализацијама од 40 до 80 одсто које није збринула примарна здравствена заштита, онда је то велики притисак за болнице. Око 50 одсто или више хоспитализација за најосјетљивија стања амбулантне његе могло се избјећи. Процjене о тренутној покривености услугама наглашавају ограничен обим примарне заштите у откривању ризика, престанку пушења и услугама менталног здравља – наводе у студији.
