Људска права не смиjу бити алат за постизање политичких циљева, њихово поштовање jе предуслов за друштво социjалне правде, а предлог Закона о родном идентитету, коjи jе базиран на самоодређењу, примjер jе наjбоље праксе и шанса да Црна Гора буде узор многим земљама у односу на поштовање људских права, саопштено је на округлом столу „Право на самоодређење“, коjи jе Асоциjациjа Спектра организовала у партнерству са Квир Монтенегром, уз подршку Министарства правде, људских и мањинских права и Амбасаде Краљевине Низоземске у Србиjи и у Црноj Гори.                                                                          

Извршни директор Асоциjациjе Спектра Jован Улићевић казао jе да, када jе риjеч о људским правима трансродних, родно вариjантних и интерполних особа у Црноj Гори “немамо чиме да се поносимо”.

“Упркос постоjању броjних законских рjешења коjа препознаjу родни идентитет ван бинарног концепта подjеле на мушки и женски, укључуjући Закон о забрани дикриминациjе и Закон о родноj равноправности, те броjних других, наша људска права се крше на сваком кораку. Трансродне особе и даље пролазе кроз принудну стерилизациjу како бисмо промиjенили ознаку пола у документима, што представља наjгрубље кршење наших људских права”, казао jе Улићевић.

Упркос постоjању Закона о здравственоj заштити и Закона о здравственом осигурању, како jе казао, трансродне особе немаjу приступ хормоналноj терапиjи и суочени су са континуираним ћутањем институциjа на њихове апеле да се таj проблем риjеши, не само за транс заjедницу, већ за све грађане и грађанке Црне Горе коjи су у потреби за том врстом терапиjе.

“Заштита од насиља такође jе често само декларативна, а они коjи врше насиље над нама пролазе некажњено, док се говор мржње толерише у високом степену. Нажалост, свjедоци смо да људска права ниjесу високо на политичким агендама, осим када говоримо о ЕУ интеграциjама. Ово jе нешто што jе нужно да миjењамо, jер људска права ниjесу и не смиjу бити алат за постизање политичких циљева, већ су циљ сама по себи”, jасан jе Улићевић.

А поштовање људских права свих jе, како jе истакао, предуслов за друштво социjалне правде.

“Самим тим, право на самоодређење трансродних особа, подразумиjева и право на самоодређење сваког грађанина и грађанке нашег друштва да одреди себе, своj идентитет, своj живот и да живи аутентично”, порука jе Улићевића.

Шефица програмске канцелариjе Савjета Европе у Подгорици, Евгениа Гиакоумопоулоу, казала jе да Савjет Европе увиjек као приоритет ставља своjе антидискриминационе политике.

“Никада ниjе рано почети са овим стварима. Потребно jе да се осигура правни капацитет да се промjена имена и рода уноси у родне листове, пасоше, личне карте и да су ти поступци доступни без обзира на старост, финансиjски статус, или евиденциjу да ли jе неко кажњаван или не. Дакле, све jе то поступак коjи се ради на основу самоодређења. Тренутно у Црноj Гори нисмо дошли до жељеног нивоа”, рекла jе Гиакоумопоулоу.

Додала jе да, ипак постоjи посвећеност и да су направљени значаjни кораци када jе риjеч о правима ЛГБТ особа.

“Дjелотворно правно признавање рода би био логичан сљедећи корак. Ми активно радимо са Владом и нашим партнерима у Црноj Гори и свакако ћемо разговарати о начинима на коjе у сљедећим фазама можемо да вам дамо подршку”, поручила jе Гиакоумопоулоу.

На округлом столу учествовали су начелница Дирекциjе за антидискриминационе политике Министарства правде, људских и мањинских права права Мирjана Влаховић Андриjашевић, доц. др Илиjа Вукчевић из Института за правне студиjе и активиста Асоциjациjе Спектра Никола Илић.