Предсједница Етичког комитета за високо образовање при Министарству просвјете Мара Шћепановић оцијенила је за "Дан" да у нацрт Закона о високом образовању ниjе ушла скоро нити jедна сугестиjа коjа jе стигла са Универзитета Црне Горе и конкретно са Природно математичког факултета (ПМФ). Она истиче да ће то довести до неадекватних диплома за будуће наставнике математике и физике, што је већ изразит проблем у школама. Она је навела да годину каснимо са увајањем закона о високом образовању.
– На примjер, наши студенти се "примораваjу" да одлазе у основне или средње школе са 300 ЕЦТС кредита иако Закон о општем образовању препознаjе диплому од 240 ЕЦТС кредита, ово директно, додатно повећава броj наставника са неадекватним дипломама а видjели смо да jе наjвећи проблем управо са кадром коjи треба да покрива наставу из физике и математике. Надаље, пажљивим читањем нацрта ипак се види да, бар jа тако разумиjем, сарадницима студентима мастер или докторских студиjа не омогућава "доживотни" останак у затеченом стању. Jедино се нашим сарадницима са докторатом коjи немаjу, из разноразних разлога, простор за напредовање, омогућава да остану у тоj позициjи више пута по пет година – истиче Шшепановић.
Она објашњава да је боље продужити важење тренутне акредитације како би се закон потпуно усагласио.
– Ако се зна да jе прошла акредитациjа завршена приjе пет година, 2017. г. и да jе законска обавеза да се све установе високог образовања (ре)акредитуjу сваких пет година, очигледно jе да каснимо са доношењем овог Закона бар jедну годину. Међутим, знаjући да jе претходна акредитациjа урађена по Закону из 2014. г., напомињем приjе доношења тренутно важећег Закона о високом образовању, дакле потпуно незаконито, мислим да jе боље продужити важење тренутне акредитациjе и написати добар Закон о високом образовању коjи би био усклађен са, првенствено, тржиштем рада у Црноj Гори и нашим специфичним социо-економским стањем. Тренутно важећи Закон о високом образовању jе донесен на брзину, без сагледавања ситуациjа у коjима се треба примjењивати, тако да се показао у суштини непримjењив. Ако се нешто суштински не промиjени боjим се да ће иста судбина бити и овог новог – објашњава Шћепановић.
Она савјетује да држава мора ограничити броj мjеста за недефицитаран кадар и покушати додатном афирмациjом (кадровским кредитима, додатним стипендиjама или неким другим олакшицама) заинтересовати будуће студенте за дефицитарна занимања.
– Ту управо мислим на проблем образовања професора математике и физике.
На питање да ли jе практична настава за студенте адекватна и да ли jе програм стручног оспособљавања дао резултате, одговара да садашња рјешења нису добра.
– Када се ради о практичној настави мислим да ниjе изабрано наjбоље рjешење. Када се покушава ставити у чврсти оквир ЕЦТС кредита и времена коjи се за њу издваjа, а коjи мора бити бар по важећим правилима одузет од времена теориjске наставе мислим да добиjамо нешто што се зове симулирање. Било би добро размислити о другачиjем начину, нпр. љетња пракса… Због хиперпродукциjе диплома било jе за очекивати да ће се наведене ситуациjе све више дешавати и то не само у приватном сектору – наводи Шћепановић
