Никада није на одмет мало лутања и преиспитивања, мислим да тако растемо, jер нас несигурност тjера да крећемо даље, каже Никола Гегај, широj jавности познат као политичар, а у родним Тузима као неко коме никад није било тешко да помогне и нађе се и у добру и злу.
– Наравно, ниjе поента срљати, него наћи неки баланс између ризика и зоне комфора. И код мене је као и код свих људи било и падова и успона – каже Никола.
Овај спонтани разговор настао је након дугог дружења на страницама "Дана". Никада није згорег чути нешто мање формално, мање стегнуто. А да је на нашим просторима било мање "историјских" разговора и дешавања свима би нам било боље. Ова прича понукана је оним што често остане иза камера и микрофона. А да "није живот што и пољем прећи" свједочи Никола.
– Најтеже у животу ми је било када су ми умрли родитељи. Посебно сам био везан за маjку. Оба родитеља сам изгубио у размаку од 20 дана... Може ли теже. Нико те не воли искрениjе и срдачниjе од родитеља. Кад изгубиш њих изгубио си наjјачи ослонац у животу али и то jе саставни дио живота са коjим се мораш суочити – каже Гегај.
Никола jе рођен у Затриjепчу, био jе одличан ђак, како у основноj тако и у средњоj школи. Просjек оцjене, за 12 година школовања био jе каже, чиста петица. Зато је својој јединици Моники, која је круна брака са његовом Маријом, високо подигао љествицу. Она је сада средњошколка и мораће добро да запне да престигне оца. Никола из ђачких дана има много награда и диплома, ту је "Луча", а био је стипендиста Титовог фонда коjа му jе додијељена 1988. године приликом проглашења за ђака генерациjе. Била је то за њега каже посебна година јер је проглашен наjбољим учеником у Црноj Гори. За студије је изабрао металургију, дипломирао 1994. године, али никада ниjе радио у струци као инжењер.
– Четири године радио сам као професор математике и хемиjе у средњоj школи у Тузима и у Затриjепчу. Пратио ме глас да сам строг, али правичан. Осјећао сам љубав која се дијели у учионици па је то преношење знања на младе било важно искуство. То искуство како је са друге стране катедре вјежбао сам још док сам био основац. Наставница руског jезика Пашка Ђонаj и сада нажалост покоjни наставник географиjе Леш Беришаj су знали да ме ангажују да вршњацима држим предавања. То сам урадио, понекад, и на захтjев тадашњег директора Исаjе Пепић, ако је наставник одсутан. На почетку jе била мало бариjере, али временом ми jе постало рутина. Наставници и професори су били веома блиски са мном, као да сам им колега, а не ученик – истиче Гегај.
Од 2001. године гледали смо га у посланичким клупама. У три мандата је био посланик ДПС-а у Скупштини Црне Горе, као и савезни посланик у Скупштини Србиjе и Црне Горе. Потом је био предсjедник Општине Тузи.
– Можда ће звучати нескромно али мислим да је хуманист моја највреднија особина. Настојао сам да чиме год да сам се бавио будем од помоћи људима. Увијек те Бог дарује ако помогнеш ономе коме је помоћ потребна. Срећан сам ако сам могао неку породицу помоћи са џаком брашна или пакетом уља... Увjерио сам се да ако чиниш добро - добрим се враћа – каже Гегај.
Гегај каже да су га родитељи научили да се придржава сваког договора и да је императив успјешности у сваком послу одговорност према одређеним задацима које зацрташ. Та људска црта потиче каже од кућног васпитања.
– Ако не посjедуjеш ове врлине, онда ће све ићи трљаво и наопако. Волим да помогнем људима. Вjеруjте да то чиним са истим жаром као када радим нешто за себе, а задовољство кад се одређени посао заврши jе много већи. Они то памте и знаjу да се приликом сваког сусрета подсjете – истиче Гегај.
