Јенс Турнау / ДВ
StoryEditor

Сензационална одлука Уставног суда

Многи десно оријентисани тврде да климатске промјене не узрокуjе човјек

У сензационалистички настроjеним медиjима често видимо бомбастичне наслове. Но често текст испод наслова не потврди пробуђена очекивања. Али, оваj пут одлука из Карлсруеа заслужуjе бомбастичан наслов. Савезни уставни суд jе дао налог влади и парламенту да поправе Закон о заштити климе, коjи је тешком муком прихваћен краjем 2019, jер су неки дјелови противуставни. До краjа идуће године, наложио jе суд, мораjу бити утврђени амбициозниjи циљеви за вријеме послије 2030.

То jе изненађуjући, велики успјех оних коjи су поднијели тужбу, међу коjе се убраjаjу класичне организациjе за заштиту природе као „Bund für Umwelt-und Naturschutz in Deutschland“ (BUND), али и покрет младих „Fridays for future”. На страхове и бриге младих указуjе и наjважниjе образложење судиjа из Карлсруеа: црно на бијело они политичарима указуjу да генерациjи, коjа jе релативно мало оптерећена, не смије бити допуштено да потроши велики дио буџета за угљендиоксид ако ће тиме будућим генерациjама бити натоварен превелики терет.

Њемачка влада намјерава да до 2030. смањи емисиjу штетних гасова за 55 одсто у односу на 1990. Остварено jе 40 одсто, захваљуjући и пандемиjи односно ограничењима у саобраћаjу и привреди. До 2050. би онда требало да буде постигнута климатска неутралност. Али, како би се то требало постићи ниjе експлицитно речено.

То погађа срж броjних уговора о заштити климе и закона, не само у Њемачкоj: увијек се прихватаjу релативно ниски циљеви за следеће године како би се привреди дало више времена за прелазак на производњу коjа мање штети клими. А на захтјеве забринутих научника и активиста за заштиту климе одговара се обећањима за далеку будућност.

Прије свега треба захвалити покрету „Fridays for Future“ да се Паришки споразум о клими из 2015. тачниjе цитира: Температура на Земљи не смије нарасти за више од два степена, jош боље само за 1,5. Тих 1,5 степени jе у годинама након Париза у плановима броjних земаља брзо нестало у фиокама. Превише амбициозно, неизведиво, говорило се. Сад jе таj захтјев опет ту. И тешко да ће поново нестати.

Њемачка jе дуго предњачила у заштити климе, али jе последњих година jако попустила. Планирано напуштање кориштења угља за производњу електричне струjе до 2038. броjним стручњацима изгледа прекасно, саобраћаj и гриjање узрокуjу превише штетних гасова. Политику су на активност углавном тјерали млади активисти. Пандемиjа jе протеклих мјесеци, истина, потиснула заштиту климе са насловница, али сада jе та тема опет ту.

Доћи ће до оштрих расправа, друштво би се могло додатно подијелити око теме заштите климе. Многи десно оријентисани тврде да климатске промјене не узрокуjе човјек. Али, млада генерациjа већ одавно види везу између сталног уништавања природе, избиjања пандемиjа и промјена климе на Земљи.

У предизборноj кампањи у Њемачкоj ове године, то нама новинарима кажу и броjни политичари, у центру пажње ће бити двије теме: корона и заштита климе. Научници очекуjу у Европи поново jако врело љето. А политика коначно мора дјеловати, иначе ће се млади људи потпуно окренути од ње. Jош ниjе прекасно. dw.com

26. jul 2021 13:11