(Отворено писмо госпођи Драгињи Вуксановић Станковић)
Ви сте посланица Социjалдемократске партиjе у Скупштини Црне Горе, и доскорашња предсjедница те исте партиjе. Ви држите да сте грађанска партиjа коjа се залаже за социjалну правду. Међутим, Ваши ставови последњих неколико мjесеци ме доводе у ситуациjу да посумњам у грађанску ориjентациjу Ваше странке и Вас као посланице.
Грађане Црна Горе коjи се национално изjашњаваjу као Срби и коjи не диjеле Ваше ставове сте назвали „посрбицама”. То jе jедан увредљив и погрдан термин, коjи Србе у Црноj Гори третира као грађане коjи су напустили (издали) црногорску националну идеjу и себе назвали Србима. Госпођо Вуксановић Станковић, jа лично се изjашњавам као Србин, али нити сам прелазио из нациjе у нациjу нити миjењао вjере, већ сам Србин од рођења, као и моjи преци што су били. И поносим се тиме. А и све да сам миjењао опредjељења, нациjе и вjере, зар то ниjе у духу грађанске ориjентациjе, ако поштуjем законе државе у коjоj живим? Зар Ви као грађански ориjентисана интелектуалка можете да спочитавате некоме избор личних опредjељења? Замислите да наше сународнике исламске вjероисповjести назовемо „потурицама”, као што jе било у Његошево вриjеме, само зато што су њихови преци промиjенили вjеру?! То jе за мене данас непоjмљиво и дубоко увредљиво, а надао сам се да jе таj дискурс давно превазиђен.
Српску православну цркву у Црноj Гори називате окупаторском. То jе Ваше право и Ваш избор, али на таj начин све оне вjеруjуће православне грађане у Црноj Гори коjи поштуjу и припадаjу Митрополиjи црногорско-приморскоj и Епархиjи будимљанско-никшићкоj означавате сарадницима окупатора. Знате, окупатор ниjе издао своjу земљу, већ jоj служи вршећи власт на туђим териториjама. А сарадници окупатора су издали своj народ и државу служећи туђину. За сараднике окупатора слиjеди jавни презир свих поштених и часних грађана, љага коjу не могу спрати ни њихови потомци. За њих jе важио приjеки суд, и дубоки презир. Да ниjе много с Ваше стране, госпођо Вуксановић Станковић? Цртате мете, називаjући сарадницима окупатора већину православног становништва у Црноj Гори, међу коjима подjеднако има и Срба и Црногораца, као и грађана других православних нациjа само зато што иду у цркву коjу Ви не симпатишете. Да ли jе то грађански?
Велики дио српског народа, тачниjе све оне коjи не диjеле Ваше мишљење, називате српским полусвијетом, алудираjући на ТВ емисиjу коjа се емитуjе на неким приватним телевизиjама и коjа се назива „Српски свет”. Кроз ту емисиjу су прошли истакнити универзитетски професори, књижевници, умjетници, спортисти и интелектуалци коjи су, неко мање а неко више, успjешно износили идеjе о блискости и заjедништву Срба, ма гдjе живjели. Зар jе грађански окарактерисати броjне припаднике српског народа полусвијетом? Зар то ниjе омаловажавање многих поштених и часних Срба само зато што не мисле као Ви? А да ли jе, с друге стране, грађански и академски заиграти поскочицу и запjевати пjесму о Крсту Зрновом, као што сте Ви радили с грађанима коjи протестуjу испред Скупштине Црне Горе и на Цетињу, и коjи успут псуjу маjку четничку? Ко ту припада полусвиjету?
Но, све ово што сам наброjао могу и да занемарим, знаjући да Ваше ставове диjели мали броj грађана у Црноj Гори, што показуjу последњи изборни резултати Ваше патриjе. Више ме боли амбиjент коjи сте донекле креирали и Ви, као дугогодишњи коалициони партнер ДПС-а, и ваше ћутање и млако реаговање на рад тужилаштва и судства везано за девиjантне поjаве у Црноj Гори. Основни суд у Подгорици осуђуjе са 1.200 еура госпођу коjа jе препозната у афери „Ниjе те препознао терен“, и никога од надређених не процесуира, већ случаj третира као изолован. Или на контроверзну квалификациjу тужилаштва у афери „Коверта“, у коjоj тужилаштво занемаруjе нелегално финансирање ДПС-а, и куповину гласова тим новцем, а кривицу сваљуjе на ситне чиновнике ДПС-а коjи су таj новац дистрибуирали. У срећним земљама би таквим партиjама био забрањен рад, а челницима не би било у примисли да купуjу наше душе. Креиран jе читав jедан амбиjент гдjе су грађани условљени приликом запошљавања, гласања и свега осталог, и гдjе стасаваjу генерациjе неслободних људи.
Да ли се може стварати грађанско друштво у држави гдjе доминираjу неслободни грађани, у коjоj се гласови купуjу за мање од стотинак еура, а многи могу доћи до посла само ако их jе „препознао терен“. Да ли jе грађанска држава у коjоj jедно радно мjесто вриjеди 4 гласа? Овакав амбиjент ме, госпођо Вуксановић Станковић, више брине и погађа. Боли ме што своjу дjецу усмjеравам да кад одрасту буду грађани Њемачке или Луксембурга, земаља гдjе им душа неће бити купљена за 50 еура и гдjе ће моћи да раде и живе и „ако их ниjе препознао терен“. Ако се не зауставе овакве поjаве, доћи ће нам неко богат, па ће нас све купити, заjедно са Црном Гором!
Поштована госпођо Вуксановић Станковић, нећемо направити грађанско друштво тако што ћемо jедни друге називати издаjницима, сарадницима окупатора и полусвијетом само зато што мислимо другачиjе. Грађанско друштво постоjи само тамо гдjе су слобода мишљења и дjеловања свакоме дозвољени све док не угрожаваjу друге, и гдjе различитости мишљења представљаjу богатство друштва, а не критериjум за салве увреда и понижења.
(Аутор је професор математике)
