21/02/2021 u 00:00 h
Dan.Dan.
StoryEditor

Golubarnik?

Najbolji lijek protiv prostakluka, zlobe i primitivizma je široka duša. Probuđeni humanizam. I treba mu dosta sunca
-Piše: Milisav S. Popović Najbolja vremena za prosperitet su najgora vremena. Doduše, najgora vremena izvlače i najgore iz ljudi, što opet pruža fokus očima da pogledom traže one najbolje. Najbolji uvijek pobijede, ali često ne za njihova vremena i ne u njihovim trkama. U svakojakim utakmicama mogu da trijumfuju najgori, koji će u krajnjem da plate cijenu svojih postupaka, svoje svireposti... no, tada im neće suditi najbolji, već ozlojeđeni i uniženi.
A gdje su onda najbolji, kada vrijeme za naplatu i nagrade dođe?
Budu izostavljeni... što je (relativno) manje bitno, važnije je sledeće – da i dalje postoje, traju – da budu uzori... da održavaju srce čovječanstvu i očuvaju žile dotoka, da ne skliznemo u ledeno doba besmisla... a pojedinac jeste kadar da sve obesmisli i uništi zarad sopstvenog čmara. A anusi imaju tendenciju da se srađaju u grozdovima. Jer, moji gasovi meni izuzetno prijaju – priđite svi koji ste istog utiska... vrijeme je da zasmrdimo.
Guzoglavi krmci, sa niskopotentnim smislom za vrijednosti, spremni su svakog momenta sve da zagnoje – da opet nije brane – drugog čovjeka. Najbolji lijek protiv prostakluka, zlobe i primitivizma je široka duša. Probuđeni humanizam. I treba mu dosta sunca.
Zbrkana vremena imaju svoje naslove, a svako nosi poglavlje o vanrednim okolnostima.
Opasnost od združenog idiotizma (idiotije) postaje prepoznatljiva i veoma agresivna onda kada uslijedi nešto što uzdrma meridijane (prirodne katastrofe i one, ne tako prirodne). Skromno obrazovani, pritupi mozgovi uzimaju gong u ruke, i izvikuju sumanute stavove, čime se otkriva gustina količine onih koji nijesu na zavidnom stepenu umno etičke lepeze. Tupi se lako grupišu (integrišu), jer ih povezuje ljepilo sumanute ideje – da sve znaju najbolje, i svako ko misli drugačije „treba da bude božjim gnjevom spaljen“. Da, združeni idiotizam često zloupotrebljava religijska učenja, da uz njihovu pomoć verifikuje i opravda namjeru u zaustavljanju progresa. Jer, najveći strah koji socijalizovana idiotija posjeduje – jeste panika od napretka. Fobija. Zato otmu Boga, pod plaštom uzvikivanja njegovog imena gaze sve što je dovelo do promjene epoha (unizi medicinu, poništi nauku, zatri istinu, zajebi toleranciju)... I onda viču, grizu sude i osuđuju. Kao da bi Bog stao uz njih, da ga je iko ikada pitao da stranu odabere.
Narcističke premije se rijetko gdje pojašnjavaju, jer svi misle da sve znaju o samoljublju. No, tu definicija ne zastaje... nema tačke kod narcisoidnosti, već krhka zapeta... a iza nje debela kobasica patološkog sala. A ona, onako sirova i nabrekla, obmotala se oko mnogo grla. Takvi se bave okrivljavanjem drugih, poriču istinu o vlastitoj ličnosti (onu koja ukazuje na njihove mane i negativnosti), potcjenjuju tuđe doprinose, unižavaju posebnost kod posebnih, nerealistično se identifikuju sa idolima... Vjerovatno ste upoznali na tone plitkoumaca koji tvrde da im je Tesla uzor, ili neka druga izuzetna ličnost, pa su se samoubijedili da su u krvnoj (i astralnoj) svezi sa njima. I niko nema prava da se bavi „idolima“ do njih samih. Shodno tome, pojavljuje se parazit vlastite obožavanosti – patološka umišljenost o grandioznosti koja od okoline iziskuje „darujte mi sve što imate i budite srećni što ste me upoznali“.
Uvrijeđenost svime i svačim posebno se razmahala. Nema ni trena, a da iz prve ruke ne saznate da se neko smrtno uvrijedio što je neko kesu s ulice pomjerio... kuče pomazio... ili izrekao stav o snijegu. Danas je bilo šta, bilo kakva sitnica dovoljna za kiselu pjenu. Od Frojda nam je ostala jedna od njegovih rijetkih, nekorigovanih teorija – narcizam malih razlika. Gdje upravo minorne razlike kod inače sličnih čine osnovu za njihova međusobna neprijateljska osjećanja i prenaglašeno loše ponašanje.
A tu je i sintopreuvelencija – izuzetna potreba da se ima stav o svemu. I da ga kažeš odmah! Pa čak i o stvarima o kojima se pojma nema, bitno je da je mišljenje formirano, i naravno – mora biti negativno.
Zato, da se vrnemo na početak... Najgora vremena su onda kada pomisliš da je ovo golubarnik, a ispostavi se da je još gori svinjac.
A najbolje u svemu tome je sledeće – potpuno je dobrovoljan! Svakog trena moš da se obrneš i poput zeke odskakutaš, da mirišeš cvijeće i travke grickaš.
Pobijediš, tako što se u glupe bojeve i ne upuštaš.
(Autor je književnik)


30. jul 2021 04:33