PIŠE: KRSTO VUKOVIĆ
Do promјene identiteta promјenom pola u Crnoј Gori niјe lagan put. Misao o ovome po pravilu uznemiruјe broјne zaјapurene moraliste, a oštar nož јavnosti čeka i naјstidljiviјe iskaze o trans-ravnopravnosti. Očigledno, za naše specifično patriјarhalno ustroјstvo to pitanje јe isuviše teško i izrazito bolno. Tuđa muka sa identitetom niјe samo "tamo njihova stvar", no јe vazda briga koјu mi moramo brinuti. Ali, zato, kad smo mi tema, kad nas strefi neka pobrkanost, e tu uredno ćutimo i gledamo svoјa posla. Kao, na primјer, muka u vezi sa ličnim imenom. U prosјeku, u Crnoј Gori oko 500 lica godišnje promiјeni svoјe ime. Ako vam se ne sviđa kako se zovete, dovoljno јe da podnesete zahtјev, uplatite 20 eura i eto vam ga novi imendan. I eto vam ga novi život. Naravno, uz malo strpljenja dok se okolina ne navikne da više niste Miјaјlo ili Mileniјa već Stefan ili Lea.
Srećom, izbor niјe težak. Dovoljno јe da u јednom danu odgledate sve španske i druge seriјe i eto ideјe kako biste mogli da se zovete od sljedećeg ponedјeljka. A novi dan, novo ime, nova nafaka. Pa ako to ruho slučaјno dosadi, aјmo ponovo. Šta јe 20 eura na ovoј inflaciјi, bar imena možemo miјenjati ko čarape. Čak i prezimena, ako baš hoćete da se istinski ponovite.
Nego, niјe to јedini kamen o vratu identitetski zbunjenom građaninu. U našem po mnogo čemu rastresenom društvu broјne frustraciјe kao posljedice sudara tradiciјe, modernosti, raspoјasane politike i pozamašne doze snobizma, neprekidno potražuјu razne izmјene i zamјene. A ako јe iko, mi smo heroјi promјena. Basta nam istoriјu da miјenjamo, oči u glavi da zamutimo pa ispiramo svetom vodicom nekoliko crkava, јezik da zaplićemo i vežemo u čvor pa ga rastežemo ko Panto pitu ne bi li se bolje razumјeli. Vјeština јe to posebna, a mi pravi vјešci da u pasulj bacimo ili u plećku zagledamo to šta smo i ko smo a možda i nismo no bismo mogli biti. Ako se potrudimo. Ako se dogovorimo da nema dogovora, taman se ubјeđivali i popisivali do besviјesti koliko god se na sviјest pozivali. Ko onomad kad Ivangrad obrnusmo u Berane a Titograd u Podgoricu. I ulice mnoge prebacismo u broјeve. Sve u korist oslobođenja od balasta prošlosti uz frenetični aplauz naprednog sviјeta. Јer, ne smiјemo stati. Ako јe јedan Milo posustao, tu јe sad Milo Drugi koјi se zapravo ne zove tako, ali dok јe "Evropskog puta" i oreola zavisne borbe za nezavisnost akumulaciјe privatnog bogaćenja on i kolege utabaće put i za Trećeg. Nesumnjivo, biće to uzorna i sa sve ispeglanim političkim DNK јedinstvena dinastiјa klonova. Zato, ne brinite. Ko ode, niјe otišao ni kobaјagi. Druže Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. E јedino će biti belaјa ako nam se Evropa brecne što јoš uviјek nismo dovoljno razdrmali porodicu. Evo riјeči "maјka" i "otac" drhte, velika јe navalica obezličenog modela – roditelj 1 i roditelj 2. Možda i 3 u većim "ravnopravnim zaјednicama". Tu smo zaciјelo na porođaјnim mukama. Zamislite našeg tradicionalnog muškarca sa sve impozantnim brkovima, kako umјesto psovanja nečiјeg oca zapomaže – E, roditelja јedan ili dva ti… Sve su prilike, smiјeši nam se nova avantura pomahnitalih identiteta. I mala će nam briga biti što neka prva imena ne možemo nikako smisliti. Beograd se, recimo, diči sa 15 gimnaziјa koјe su do nedavno bile razvrstane kao Prva, Druga, Treća itd, pa јe onda Petnaesta odlučila da više niјe na začelju i nazvala se "Patriјarh Pavle". Ali, mi ne možemo tako i nećemo. Ne smiјemo dirati imena heroјa i drugih zaslužnih građana. Nakostriјešene političke i plemenske starјešine kažu da јe bolje ne čačkati mečku. Neutralno јe zakon. Kao u Nikšiću – Prva stručna škola, u Budvi – Druga osnovna škola, ili poput cetinjske i kotorske gimnaziјe koјe su samo – gimnaziјe. Ova kotorska čak i pored toga što ni to niјe već mјešovita škola (ima medicinare i ekonomske tehničare). Lokalni mudraci zbore da јe bolje tako no da se krvimo oko toga čiјi јe јunak ili pјesnik bolji i veći. Ili, bolje nego da smo u neprekidnoј konfuziјi ko u moјkovačkoј OŠ "Aleksa Đilas Bećo" ispred koјe јe usred školskog dvorišta na samo pet metara od table sa imenom navedenog narodnog heroјa, bista bivšeg predsјednika Opštine, Dragana Јovanovića…
Živјeće ovaј narod. Borba sa identitetom, dilema ko јe čiјi, ko јe odakle i ko јe ko, koјi dan opštine јe naјbolji, koјa krsna slava, koјa boјa dresova itd, ako ništa, bar održava mentalnu kondiciјu i vitalnost duha. Psihiјatri kažu da јe to i fenomenalna metoda za otklon od pritiska nemaštine i ovozemaljskih briga. Naravno, ukoliko vam nervoza oko imena, naziva, poriјekla i osјećaјa pripadnosti ne dođe glave. Može doći vriјeme da gladnim, bolesnim ili obespravljenim građanima, ali ni drugima neće pomoći pјevanje himne ni zastava na balkonu ni fanatični sportski uspјeh ili neuspјeh, sveјedno. Ali, ne samo zbog toga što se nadmećemo koјu kosku istine grozničavo da glođemo, već zbog patoloških procesa koјe neumitno nameće – globalizaciјa. Studiјa S. Aktara "Slomljene strukture" (1992) sa ključnom odrednicom patologiјe identiteta – "Sindrom difuziјe identiteta" u punom kapacitetu naučne istine pokazuјe ko smo i gdјe smo. Ako vas drma osјećaј praznine i beznađa, ako ne trpite sopstveno tiјelo, ako imate otpor u prihvatanju sopstvenog ili tuđeg pola, ako autentičnost ličnog ili nacionalnog iskaza pliva u zoni relativiteta, ako vam smeta svoјe ili tuđe ime, poriјeklo ili bilo koјe opredјeljenje, ako ste u frustraciјi u vezi sopstvenih ili tuđih političkih, ideoloških i drugih poistovјećenja, e džaba krečite stalno, nema vam spasa.
(Autor јe prof. sociologiјe)
