Piše: Dimitrije Boarov
Negdјe mi je zapeo za oko podatak da će čak milion i po ljudi koji žive u Srbiji ove godine pohrliti na ljetovanje, uglavnom na morske obale, dakle na teritorije koje niјesu dio "suvereniteta i integriteta otadžbine". Uprkos tome što su ljetovanja sve skuplja i što je patriotska propaganda sve žešća, pa to ljenčarenje uz morsko plavetnilo dјeluje gotovo kao akt rizične izdaje, koja uz to izlaže svakakvim opasnostima famoznu srpsku porodicu koja u tuđini gubi čeličnu zaštitu naše policije i drugih domaćih snaga tradicionalnog reda. Uprkos svemu tome, neki čak ističu da na ljetovanje u inostranstvo upravo i idu da se makar desetak dana odmore od domaće medijske scene koja vјečito upozorava na priјetnje koje vrebaju od drugih, drugačijih i onih koji uporno pritiskaju Srbiju da se odrekne sebe, svojih teritorija i svojih omiljenih lidera.
Ta propaganda protiv turizma i ljenčarenja građanstva iz Srbije po biјelom sviјetu ima i svoje "ideološke koriјene", to jest, masovni turizam je zapravo izmišljotina zapadnog kapitalizma i kolonijalizma, pa tu antinacionalnu potrebu treba popravljati radi napretka sopstvene nacije, koja ima toliko sopstvenih liјepih teritorija po sopstvenim šumama i gorama, za koje su ginuli najbolji među nama, tokom teške i krvave slobodarske borbe. Naime, priјe spomenutog kapitalizma, koji je vјekovima ciјedio ljudske snage od jutra do sјutra, ljudi su odlazili u druge krajeve ili zato što ih je glad na to tјerala ("seobe naroda") ili što su shvatili da u susјedstvu ili još dalje može što šta opljačkati (Vikinzi su tu najčuveniji) ili su na te pljačkaše pohode bili pozivani iz nekih "svetih razloga" (poznati krstaški pohodi radi oslobođenja Hristove zemlje). Onda je zreli kapitalizam prociјenio da svoju radnu snagu treba bar jednom godišnje odmoriti od "borbe za nacionalni razvoj", pa je nastao "masovni turizam". Mnogi smatraju da je taj masovni turizam, u kome čak plaćaš da bi se mučio u lošem i prekrcanom prevozu, preskupom smјeštaju, prljavim i prezagušenim plažama na moru i u muzejima pred čijim vratima čekaš satima ulaznicu ne bi li vidio ono što ne možeš da razumiјeš kao neku naročitu vriјednost, naspram predivnih domaćih odličja vјekovne arhitekture i neprevaziđene duhovnosti.
Pa ipak, ljudi baš obožavaju masovni turizam, jer su usamljena mјesta suviše slična tvom zavičaju, a ljenčarenje bez osmatranja nevјerovatne ljudske raznolikosti, lišava te osјećaja da si i ti sam dio planetarne civilizacije i da su ljudi iz svih kutaka zemljane planete zapravo slični tebi i glavno im je da je pivo dovoljno hladno, pa šta košta nek košta.
Ipak, ima dovoljno i onih koji bi da "poprave" kapitalizam i sve one koji su skloni ljenčarenja (osјetio sam to mnogo puta na sopstvenoj koži), bar jednom godišnje – i koji smatraju da ne treba uludo trošiti teško zarađeni novac koji bi mogao biti uložen u visoke nacionalne ciljeve, o kojima brine mudro rukovodstvo. Tu su i takozvana ljevica i takozvana desnica gotovo slični, makar koliko se u mnogo čemu drugom razlikuju. Međutim, nezajažljiva ljudska "pohlepa" za uživanjem, kupanjem, galamom, motanjem po gužvi i flaniranjem po uličicama primorskih gradića (toliko različitih od naših sela) odoliјeva svim ideološkim podukama čak i kada dolaze sa najviših političkih mјesta. Jer, riјeč je o stalnoj ljudskoj potrebi da se makar desetak dana iskoči iz zamarajuće svakodnevice našeg i naših.
novimagazin.rs
(Autor јe novinar, predavač na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu)
Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”.
