Piše: Slavoj Žižek
Dok mediji prenose svaki novi i neočekivani događaj – ubistvo lidera Hamasa Ismaila Haniјeha, i lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha; invaziju Izraela na južni Liban; iranski napad balističkim raketama na Izrael – jasno je da stvari postaju ono što su oduviјek bile. Mogućnosti koje se ostvaruju oduviјek su bile tu.
Iz šire istorijske i filozofske perspektive, kritičari Izraela promašuju poentu kada tvrde da Izrael ne uspiјeva u misiji uništavanja Hamasa, i da samo ubija Palestince i razara Gazu. Sјetite se izraelske strategije iz vremena pre 7. oktobra. Izrael je godinama vodio računa da novac iz inostranstva uredno stiže do Hamasa, da bi Palestinci ostali podiјeljeni i da bi se spriјečilo moguće napredovanje ka rešenju koje uključuje dviјe države.
Naravno, u Gazi, na Zapadnoj obali i u Libanu Izrael dјeluje u samoodbrani. Ali mnogo zavisi od toga na koga se "samo" u samoodbrani odnosi. Ako Rusija okupira dio teritorije Ukrajine i proglasi ga diјelom Rusije, može li se pozivati na samoodbranu kada ubija one koji se tome protive? Kada je Njemačka napala Belgiju na početku Prvog svјetskog rata, jedan belgijski ministar je navodno izjavio: "Šta god da istoričari budu govorili o ovom ratu, niko neće moći da kaže da je Belgija napala Njemačku." Ali, posle ruske invazije, poštovanje utvrđenih činjenica više se ne podrazumiјeva. Kremlj i njegovi saveznici sve su efikasniji u tvrdnjama da je Ukrajina ta koja je započela sukob.
Izraelska retorika je slična. Kada su 1. oktobra Izraelske oružane snage (IDF) pokrenule "ograničenu kopnenu operaciju" u Libanu, mnoge je ta fraza podsјetila na ruski eufemistički opis sopstvene invazije kao "specijalne vojne operacije". U oba slučaja možemo parafrazirati Grouča Marksa: Možda izgleda kao rat, možda i boli kao rat; ali ne dajte se zavarati. To jeste rat.
I ponovo, stvari postaju ono što su uviјek bile. Krajem jula, grupa izraelskih ministara, poslanika, novinara i TV komentatora osudila je upad vojne policije u bazu Sde Teiman u južnom Izraelu, posle izveštaja da izraelski rezervisti zlostavljaju palestinske zarobljenike. Upad i hapšenja izazvali su velike javne proteste, iako su uzbunjivači bili sami izraelski rezervisti. Užasnuti onim što su vidјeli, herojski su izašli pred javnost s optužbama da su stražari u bazi mučili palestinske zatvorenike sodomizujući ih metalnim šipkama. Neki od zarobljenika su nasmrt iskrvarili.
Međutim, umјesto da pokažu ogorčenost zbog takvih zločina, neki izraelski zvaničnici su bili ogorčeni pokretanjem istražnog postupka. Evo transkripta rasprave iz Kneseta (parlamenta), koji je prenio britanski novinar Peter Oborne:
Neidentifikovani izraelski poslanik: "Ovo je bezumno, neko u tužilaštvu misli da može da hapsi vojnike zbog onoga što rade teroristima Nukbe (elitna jedinica Hamasa). Ne možemo nastaviti kao nekada…"
[Upadica]: "Gurati šipku čovјeku u rektum, je li to legitimno?"
Poslanik: "Tišina! Da, ako je iz Nukbe, sve je legitimno. Sve."
Ili razmislite o ovom snimku panel rasprave na izraelskoj televiziji (što je takođe podiјelio Oborne):
Prvi panelista: "Vojnici su osumnjičeni za silovanje vezanog zatvorenika – to vas ne zabrinjava?
Drugi panelista: "Ne zanima me šta rade ljudima iz Hamasa. Jedini problem koji ja vidim jeste to što zlostavljanje zatvorenika nije državna politika. Prvo, oni to zaslužuju, i to je dobra osveta. Drugo, to može biti sredstvo odvraćanja."
Zamislite naše reakcije da se to odigralo u Rusiji. Koliko god to ludo zvučalo, možda najbolji način da rasviјetlimo naš moralni problem jeste pribјegavanje teoriji zavјere. Priјe gotovo godinu dana, zamislio sam sledeći telefonski razgovor između izraelskih i Hamasovih jastrebova:
Izraelski jastreb: "Zdravo. Sјećaš se kako smo te potajno podržavali u sukobu s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom? Vriјeme je da uzvratiš uslugu: zašto ne biste napali i masakrirali Jevreje u blizini Gaze? Oni su ionako prijatelji Arapa, mirotvorci, takvi nam nisu potrebni. Treba nam nešto da zaustavimo građanske proteste protiv vlade i skrenemo pažnju sa spornog etničkog čišćenja Zapadne obale. Sviјet će biti šokiran vašom brutalnošću, a mi ćemo biti žrtve. Tako ćemo osigurati nacionalno jedinstvo i ubrzati etničko čišćenje na Zapadnoj obali!"
Hamasov jastreb: "Dobro. Ali i nama treba usluga: kao osvetu za naš masakr morate bombardovati civile u Gazi, morate ih ubijati na hiljade, naročito dјecu. To će ojačati antisemitizam u svetu, što i jeste naš krajnji cilj!"
Izraelski jastreb: "Nema problema. I nama treba više antisemitizma. To će nam pomoći da ostanemo u ulozi žrtve i da u samoodbrani radimo šta god poželimo!"
Takav izmišljeni scenario, naravno, opscenost je sam po sebi. Ali sјetimo se romana Roberta Harisa Duh (kasnije film Romana Polanskog). Unajmljeni pisac koga je angažovao Adam Lang, bivši britanski premijer modelovan po uzoru na Tonija Blera, otkriva da je njegovog klijenta u Laburističku stranku podmetnula CIA i da je sve vriјeme koristila njegove usluge. Komentarišući "šokantno otkriće" u ovoj knjizi, kritičar Observera je napisaoda je to "toliko šokantno da jednostavno ne može biti istina, ali da jeste, to bi objasnilo mnogo važnih događaja u novijoj istoriji Velike Britanije".
Kao i Harisova izmišljotina, moj gnusni scenario igra se logikom današnjeg perverznog tanga: nije istina, ali da jeste, to bi sve objasnilo. Moj zamišljeni telefonski razgovor ne pripada stvarnosti, ali jeste stvaran. Pošto je žrtvama načelno dozvoljeno da uzvraćaju udarce, rat Izraelu dopušta da nastavi etničko čišćenje Velikog Izraela. Riјečima izraelskog krajnje desničarskog ministra finansija Bezalela Smotriksa, "dobrovoljna migracija" Palestinaca iz Gaze je "ispravno humanitarno rјešenje" za opkoljenu enklavu i čitav region.
Paralele između Ukrajine i Palestine su sve uočljivije, jer su neke ključne razlike zamagljene. Proizraelski zapad (posebno Sjedinjene Države) podršku Ukrajini i podršku Izraelu prikazuje kao dviјe kampanje u istom globalnom ratu, kao da između Izraela i Ukrajine nema razlike. U međuvremenu, na pseudoljevici, mnogi tvrde da su inicijalni napadi Rusije i Hamasa opravdane odbrambene mјere, odgovor na istorijske provokacije i ugnjetavanje, kao da je Donjeck ruska Zapadna obala.
U novom svјetskom poretku koji upravo nastaje, rat u Gazi je čvorišna tačka u kojoj se kristališu svi određujući antagonizmi modernog doba. Tamo će se sve odlučiti. "Palestina" je danas univerzalni simbol – oznaka za sva evropska sagrešenja i krstionica antisemitizma.
Tragedija je u tome što Izrael, proistekao iz evropskog osјećaja krivice posle Holokausta, sada postaje simbol evropskog ugnjetavanja i kolonizacije. Preživјelima iz genocida Evropljani su dali zemlju koju su drugi ljudi već vјekovima naseljavali. To je taj prvobitni griјeh koji, još neokajan, ne dopušta da se tišina i mir spuste na bliskoistočni front.
Project Syndicate, preveo Đorđe Tomić
peščanik.net
Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”
