Piše: Momčilo Pantelić
Dok ovdјe pomno pripremamo izbornu bitku za Beograd, niјesmo ni slutili da ćemo, posredno, biti uvučeni u izbornu bitku za predsјednika SAD. Jer, najava da će na prostoru razorene zgrade Generalštaba, luksuzne solitere zidati kompanija Džareda Kušnera, zeta bivšeg šefa Biјele kuće, sugeriše, uz ostalo, i da ovdašnje vlasti navijaju da je njegov tast, Donald Tramp, ponovo osvoji.
Nekoliko je povoda za takvu računicu. Ankete pokazuju da su tamošnji birači skloniji bivšem nego aktuelnom predsјedniku Džou Bajdenu. Uz to, ovdašnji establišment uvјerava podanike da se u pristupu Trampa kosovskom čvoru, nazire i mogućnost za izvјesno poboljšanje položaja Srba. Ujedno, on ispoljava i više razumiјevanja od Bajdena za autokratije, kao što je ovdašnja. A povrh svega, predstavlja se kao perjanica doba postistine i alternativnih činjenica, među čije revnosne praktikante spada i predsјednik Srbije.
Ovakva prilježnost, međutim, prilično ometa Aleksandra Vučića u prognoziranju. Već dva puta je omašio u predviđanju ishoda američkih predsјedničkih izbora – kad je tipovao na Hilari Klinton, pobiјedio je Tramp, a kad mu je on bio favorit, trijumfovao je Bajden. Tako da i sada, kad opet, aranžmanom Kušner – Generalštab, pokazuje naklonost Trampu, to može da se doživi kao mig ohrabrenja Bajdenu.
Iako je taj aranžman mnoge iznenadio, na stolu je poodavno i donekle koincidira s putem Vučića i Trampa ka vrhu vlasti. Tramp je vidio ruine Generalštaba kao priliku za svoj biznis s nekretninama još 2013, iste godine kada je Vučić, kao drugi čovјek vlade, krenuo da gradi svoj put ka predsјedničkoj funkciji. Otad je projekat mahom gurao predsјednikov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, a potom i v.d. šefa obavјeštajnih službi, Ričard Grenel.
A sve se utanačivalo u tri poteza, kažu hroničari: septembra 2020. prilikom Vučićevog susreta s Trampom u Biјeloj kući, a potom i s Kušnerom, januara 2023. u Davosu, da bi u oktobru iste godine Grenelu uručio Orden srpske zastave prvog reda. Samo četiri i po mјeseca posle te svečanosti, obјelodanjen je plan za izgradnju oblakodera na mјestu gdјe još stoje ruševine Generalštaba.
Ovaj plan za specifično javno-privatno partnerstvo Srbije i Amerikanaca postao je polemični hit i ovdјe i među njima. Ovdјe opozicija i stručna javnost zamјeraju vlastima da "Beogradom na bombi", izigravaju ruglu i uspomenu na žrtve bombardovanja i vriјedno arhitektonsko nasleđe.
Grenel se trudi da program prikaže kao ambiciju da se "simbol prethodnog sukoba pretvori u most prijateljstva i obnove" i doprinese "zacјeljivanju rana". A zainteresovana javnost i u Americi i izvan nje, poduhvat pretežno sagledava kritički.
Njujork tajms, tako, beogradsku operaciju podvodi pod trampističko prenebregavanje odgovornosti za sopstvena finansijska i druga zastranjivanja, zbog kojih se protiv njega vode sudski procesi. Pa se slučaj tretira kao još jedan korupcionaški posao i sukob interesa, u kome zet nekadašnjeg predsјednika i njegov službeni savјetnik, profitira korišćenjem tih povlašćenih statusa.
Kušner to demantuje i tvrdi da je isključivo posvećen radu svoje kompanije Afiniti partners, u kojoj je veliki udio Saudijaca. Ipak, analitičari opominju da bi, zasad još nepotpisani, aranžman s Beogradom, mogao takođe da bude osporen ako njegov otac opet postane predsјednik.
Utisak je da se premijerno odigrava drama oko uloge nekretnine, zamašne istorijske i tržišne vrednosti, u regulisanju unutrašnjih odnosa na spoljnopolitičkom terenu. U stilu štaba (umјesto štapa) i šargarepe, gdјe se oko zlosrećne sudbe Generalštaba zavrtio mamac za ubiranje dragocјenih izbornih poena i u Srbiji i u Americi, kao i za promovisanje novog metoda za ubrzana kvarenja ili popravljanja njihovih međusobnih odnosa.
Neobična je fiksacija Trampa i Vučića za preuređenje prostora razaranog NATO bombardovanjem. Kao da je i njima štab postao šargarepa.
Trampu je, osim unosnog posla, bilo stalo da pokaže da umiјe da popravi ono što je 1999. prethodnik (Bil Klinton) urnisao. A Vučiću je bilo važno da nastavkom investicionog urbanizma ukloni impozantni podsјetnik na pogubne posledice vlade u kojoj je bio ministar za informisanje.
Ali to neće biti dovoljno nijednom od njih da ponovo osvoje Biјelu kuću ili Stari dvor. Moraće da se napnu da se oslobode osporavanja slobodno izražene volje birača.
Obojica tvrde da su izbori regularni samo ako njihova strana pobiјedi. Tramp još nije priznao poraz uvјerljivo pretrpljen 2020. a Vučić ne priznaje da njegova koalicija nije pobiјedila prošlog decembra u Beogradu.
Moraće da se odreknu tih alternativnih činjenica. Jer, činjenica je da alternative postoje.
To potvrđuju i karijere ove dvojice lidera. Obojica su miјenjali stranke. I obojica se pozivaju na demokratiju, a ponašaju se, manje ili više, kao autokrate.
Biјela kuća je taj usud trpјela samo četiri godine u novijoj istoriji. Sada, ovdјe, Stari dvor prosto čezne da i iz njega bude istјeran duh autokratije, koji mu se već 10 godina nameće iz Novog dvora.
novimagazin.rs
(Autor јe spoljnopolitički komentator)
