Piše: Branko Milanović

Vidio sam u životu mnogo snimaka i pročitao mnogo članaka o slučajevima kada su policajci upadali na univerzitete da razbiju studentske demonstracije. Dolazili su obično po pozivu lokalnih vlasti, nezadovoljnih zbog studentskih oaza slobode. Ulazili su naoružani, tukli studente i rasturali proteste. Rukovodstvo univerziteta bi onda podržalo studente, pozivajući se na načelo "autonomije univerziteta" (koje policiji ne dozvoljava da tamo interveniše). Zatim bi članovi uprave bili smiјenjeni ili bi sami podniјeli ostavke. To je nekada bio uobičajeni redosled događaja.

U sadašnjem talasu demonstracija za slobodu govora u Sјedinjenim Državama novo je to što intervenciju policije traže sami predstavnici uprave univerziteta. U bar jednom slučaju, u Njujorku, policajci su i sami bili zatečeni takvim zahtјevom. Mislili su da će to biti kontraproduktivno. Takav stav rukovodilaca univerziteta mogao bi se očekivati u autoritarnim zemljama, gdјe upravitelje postavljaju lokalni moćnici da održavaju red u studentskim domovima. Tamo bi poslušni državni službenici, naravno, podržali akciju "čišćenja", kojoj ionako ne mogu da se usprotive.

Ali administratore univerziteta u Sjedinjenim Državama ne imenuje Baјden, niti to čini Kongres. Zašto šalju policiju na sopstvene studente? Jesu li to neki naopaki ljudi koji misle da omladina zaslužuje batine?
Odgovor je ne, nisu. To su samo ljudi koji su završili na pogrešnom poslu. Oni svoj angažman ne shvataju kao služenje tradicionalno shvaćenoj misiji univerziteta, kao rad koji mlađim generacijama treba da prenese vriјednosti slobode, morala, saosјećanja, uzdržavanja, empatije, svega što se u društvu smatra poželjnim. Administratori su danas generalni direktori fabrika koje nazivamo univerzitetima. Studenti su sirovina koja ulazi u fabriku. U godišnjim proizvodnim ciklusima studenti se pretvaraju u diplomce. Zato je svako remećenje proizvodnog procesa ravno prekidanju lanca snabdiјevanja i mora se odmah otkloniti da bi se proizvodnja nastavila. Diplomce treba "isporučiti", osloboditi mјesto za nove studente, prebrojati njihov novac, pronaći nove donatore, osigurati dodatne fondove. Studenti koji remete proces moraju se disciplinovati, ako treba i silom. Policija se poziva da uspostavi red.
Administratore ne interesuju društvene vriјednosti, već godišnji finansijski izvјeštaji. njihov posao ne razlikuje se od posla šefa kompanije Walmart, CVS ili Burger King. Rado govore o vriјednostima, o "intelektualno izazovnom okruženju" i "živim diskusijama" (i još mnogo čemu), kao što je nedavno analizirano u članku u magazinu Atlantik. Ali za njih je to samo promotivni, prigodni način govora kakav šefovi velikih kompanija mogu da proizvedu i u snu. U te riјeči niko više ne vјeruje. Ali one se opet moraju neprestano ponavljati. Problem je što takva mјera hipokrizije na visokoškolskim ustanovama dosad nije bila uobičajena, budući da univerziteti, iz istorijskih razloga, nisu bili posmatrani na isti način kao fabrike kobasica. Od univerziteta se očekivalo da proizvode bolje ljude. Ali u trci za profitom i prilozima donatora na to se zaboravilo. Fabrika kobasica ne smiјe stati. Zato je ovo posao za policiju.
Global inequality and more, preveo Đorđe Tomić
peščanik.net

(Autor јe ekonomista)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”