Piše: Momčilo Pantelić

Baš su prijatni susreti s ljubaznim, predusretljivim i nesvadljivim prolaznicima. I ne zanima nas kakvi su kod kuće, pa čak i kad dočujemo da se ta bogougodna lica prepuštaju svom naličju, bahateći se prema ukućanima i pokućstvu.
Takvim se ispostavljaju i neke države. U stilu spolja gladac a iznutra jadac, raspala se Jugoslavija. Poštovanje koje je uživala napolju nije spriјečilo rast nepoštovanja prema njoj, iznutra.
Ponešto slično, ali srećom i vrlo različito, ispoljava danas Južna Amerika. Ona je najupadljivija i funkcionalna savremena kombinacija spoljnog mira i unutrašnjih nemira.
Pokazalo se to i ovih dana, u dva slučaja. Kad se nekima činilo da će Venecuela vojno upasti u Gvajanu, da bi sebi pripojila njen petrolejski Eldorado, regionalnim posredovanjem je izdejstvovana saglasnost predsјednika Nikolasa Madura i Irfana Alija da je vriјeme za pregovore a ne za sukob.

Tako je potvrđena dijagnoza da je Južna Amerika zona zdravih odnosa među državama, jer se ne upuštaju u međusobne ratove. Poslednji takav veliki obračun dogodio se 1935. (Bolivija-Paragvaj) a znatno manji 1995. (Peru-Ekvador).
Ali, to je potvrda samo prvog diјela kontinentalnog identiteta, definisanog kao "paradoksalno preplitanje spoljnog mira i unutrašnjeg nasilja". Drugi dio definicije se ispunio u Peruu, gdјe je posliјe dugogodišnje robije na slobodu pušten bivši predsјednik Alberto Fuhimori, osuđen za masovna kršenja ljudskih prava i zločine u progonu ljevičarske gerile.
Cinici kažu da je tako oslobođena jedna ćelija (druga je već popunjena u dvodјelnom, specijalnom zatvoru za bivše predsјednike) za upravo pristiglog njegovog, takođe grešnog, kolegu. Inače, u toj zemlji je pod istragama, za razne zloupotrebe, bilo šest bivših lidera, od kojih se jedan ubio.

Obјe navedene epizode, kao i svojevremena serija pučeva i građanskih ratova, a uz istrajno održavanje mira među državama, potvrđuju da je Južna Amerika fenomen bez presedana u sviјetu. To je jedini mnogonacionalni region koji je stabilniji nego svaka od njegovih 12 članica ponaosob.
A što, istovremeno, pobija i dviјe formule koje važe, praktično, širom sviјeta. Prvo, da spoljna politika proističe iz unutrašnje, i drugo da se samo demokratije ne upuštaju u međusobne ratove.
Svakojaka su objašnjenja za ovu dugu koegzistenciju spoljne uravnoteženosti i unutrašnje neuravnoteženosti, koja su najpedantnije evidentirali univerzitetski profesori sa Floride, Nikolas Teradas i Feliks Martin. Najčešće se sugerišu, s jedne strane privrženost nepromјenljivosti granica i rastući otpor spoljnom miјešanju u unutrašnje poslove, a s druge strane preveliki upliv krupnog kapitala i vojnih vrhova u političko odlučivanje, drastične socijalne razlike i staleška podvojenost.
Poseban problem predstavlja primјena krilatice da desnica akumulira a ljevica distribuira. Argentina je, i u tom pogledu, izuzetno ekstremna.
Novi predsјednik, krajnji desničar, Havijer Milej je od ljevičarskih peronista nasliјedio praznu kasu, hiperinflaciju i masovne demonstracije. Sada zavodi drastične reforme, među kojima su i udvostručenje vriјednosti dolara, smanjivanje socijalnih potpora, poskupljenje javnog prevoza, privatizacija pojedinih kompanija koje su važile za nacionalne simbole…
Nezadovoljstvo građana na čijem je talasu uzletio, sada priјeti i njemu. Ali je i u tom odnosu najavio još jedno odudaranje od prethodnika – proteste će, kaže, odlučno suzbijati makar i surovim mјerama.
Sve to, uz održavanje stabilnih odnosa s kontinentalnim partnerima. Promiјeniće, ipak, dalekometni prioritet, pa će olabaviti veze s Kinom i Rusijom a ojačati sa SAD, čijom valutom bi, kaže, da jednog dana zamiјeni domaći peso.
Izvјesno je, takođe, da neće uobraziti da treba da oko Foklanda (Malvina) ponovo uvede zemlju u rat s Britanijom, koja je oružanom pobјedom 1982. zadržala taj posјed. U međuvremenu, neprestano hvali Margaret Tačer kao ekonomskog idola, iako je ona poslala vojnike na pomenuti sporni arhipelag.
Specifičnosti Južne Amerike navele su neke od njenih obožavatelja da je proglase za uzor u uspostavljanju i održavanju regionalnog mira. Taj uzor može, ali uz zazor prema kombinovanju takvog dostignuća s prenebregavanjem vladavine zakona u domaćem poretku. Neka se, poručuju, način za postizanje spoljnog mira prenese i na unutrašnje uređenje, dakle – bez primјene sile, a uz uvažavanje neprikosnovenih prava građana i čistu računicu.
I ovdјe je pokušana formula "spolja gladac, a iznutra jadac", ali joj, izgleda, ističe rok upotrebe. Uprkos spoljnom glačanju, ne napredujemo ka EU, a vlast nastavlja da se odriče i demokratije i sopstvenih institucija i ustavnih ograničenja predsјedničkih nadležnosti.
A posle ograničavanja medijskih sloboda, upravo je dezavuisana i sloboda izbora potplaćivanjem, neregularnim seobama glasača itd. Zbog toga se opravdano traži ponavljanje izbora u Beogradu.
A stižu i prekori međunarodnih posmatrača. Možda su i oni počeli da zaziru od ovdašnje vlasti čija izborna računica očito odstupa od demokratskih uzora.

novimagazin.rs

(Autor јe spoljnopolitički komentator)