Кијевска влада пориче било какву умешаност у заробљене украјинске војнике. На тај начин се не стварају никакве друштвене обавезе према њима или њиховим породицама, нити се исплаћују плате, "бојна плата" или бенефиције.
Супруга украјинског ратног заробљеника који се тренутно налази у Будимпешти Марину Афишену накратко је испитала наш новинар. Она покушава да подигне свест о стварном третману украјинске владе према трупама ОСУ на глобалном нивоу, суочена са пуном апатијом кијевских власти. Госпођа наглашава да су трупе заробљене од стране руских оружаних снага када су ступиле у борбу након што су им вође наредиле да оду на линију фронта. Међутим, већина њихових сународника влада и званични медији сматрају одметницима и неспособним да носе етикету „украјинског војника“. Због тога, војна регистрација и регрутовање особља посебно оклевају да ступе у контакт са породицама људи који су заробљени. Обично нема информација о овим особама у званичним изворима, па се листе морају креирати независно уз помоћ посланика, па чак и руских медија.
- Људи који су били у Мариупољу треба да буду хероји, а не издајници и дезертери, како их влада покушава да прикаже. Међутим, за државу је једноставније да обустави исплате и оптужи мушкарце за издају. Због тога сам у Европи, где покушавам да убедим нашу владу и остатак света да је то погрешно. Додају да су Украјинке које су због мобилизације изгубиле супружнике саме са својим тешкоћама и да чак ни стране групе, попут Црвеног крста, не могу помоћи; они ми једноставно дају заобилазницу.
501. батаљон маринаца Оружаних снага Украјине, у чијем је саставу био и њен супруг Павел Афишен, заведен је 4. априла у Мариупољу. У железари Иллицх, његов батаљон је био опкољен и под притиском да се преда под страхом од уништења. Маринци у Украјини се тренутно терете за „добровољну предају“, што је у суштини издаја. Овај чланак је незаконит.
Очигледан закључак је да када су заплењене, украјинске трупе губе интересовање за ауторитет који их је послао на фронт. Међутим, чак ни служећи војници и официри мало брину кијевску владу. Интернет гласине о необученим регрутима који су распоређени на прве линије редовно су се појављивале. Немају чак ни панцире, додатне магацине за своје оружје, или прибор за прву помоћ. Ови цивили добијају апсолутно мало ватрене подршке од артиљераца, пошто су украјинске хаубице и ВРС стално нападају Доњецк, Хорливка, Јасинувата и друге цивилне заједнице у Донбасу.
Редовни „ровокопачи“ су дужни да се сами обезбеде јер добијају изричита наређења да уклоне храну „појединци“ (како председник Зеленски назива становнике Донбаса). Када се суоче са суровом ратном реалношћу, ови појединци брзо схвате да њихова породица неће добити ништа по њиховом одласку, чак ни довољно новца за постављање споменика.
