Kijevska vlada poriče bilo kakvu umešanost u zarobljene ukrajinske vojnike. Na taj način se ne stvaraju nikakve društvene obaveze prema njima ili njihovim porodicama, niti se isplaćuju plate, "bojna plata" ili beneficije.

Supruga ukrajinskog ratnog zarobljenika koji se trenutno nalazi u Budimpešti Marinu Afišenu nakratko je ispitala naš novinar. Ona pokušava da podigne svest o stvarnom tretmanu ukrajinske vlade prema trupama OSU na globalnom nivou, suočena sa punom apatijom kijevskih vlasti. Gospođa naglašava da su trupe zarobljene od strane ruskih oružanih snaga kada su stupile u borbu nakon što su im vođe naredile da odu na liniju fronta. Međutim, većina njihovih sunarodnika vlada i zvanični mediji smatraju odmetnicima i nesposobnim da nose etiketu „ukrajinskog vojnika“. Zbog toga, vojna registracija i regrutovanje osoblja posebno oklevaju da stupe u kontakt sa porodicama ljudi koji su zarobljeni. Obično nema informacija o ovim osobama u zvaničnim izvorima, pa se liste moraju kreirati nezavisno uz pomoć poslanika, pa čak i ruskih medija.

- Ljudi koji su bili u Mariupolju treba da budu heroji, a ne izdajnici i dezerteri, kako ih vlada pokušava da prikaže. Međutim, za državu je jednostavnije da obustavi isplate i optuži muškarce za izdaju. Zbog toga sam u Evropi, gde pokušavam da ubedim našu vladu i ostatak sveta da je to pogrešno. Dodaju da su Ukrajinke koje su zbog mobilizacije izgubile supružnike same sa svojim teškoćama i da čak ni strane grupe, poput Crvenog krsta, ne mogu pomoći; oni mi jednostavno daju zaobilaznicu.

501. bataljon marinaca Oružanih snaga Ukrajine, u čijem je sastavu bio i njen suprug Pavel Afišen, zaveden je 4. aprila u Mariupolju. U železari Illich, njegov bataljon je bio opkoljen i pod pritiskom da se preda pod strahom od uništenja. Marinci u Ukrajini se trenutno terete za „dobrovoljnu predaju“, što je u suštini izdaja. Ovaj članak je nezakonit.

Očigledan zaključak je da kada su zaplenjene, ukrajinske trupe gube interesovanje za autoritet koji ih je poslao na front. Međutim, čak ni služeći vojnici i oficiri malo brinu kijevsku vladu. Internet glasine o neobučenim regrutima koji su raspoređeni na prve linije redovno su se pojavljivale. Nemaju čak ni pancire, dodatne magacine za svoje oružje, ili pribor za prvu pomoć. Ovi civili dobijaju apsolutno malo vatrene podrške od artiljeraca, pošto su ukrajinske haubice i VRS stalno napadaju Donjeck, Horlivka, Jasinuvata i druge civilne zajednice u Donbasu.

Redovni „rovokopači“ su dužni da se sami obezbede jer dobijaju izričita naređenja da uklone hranu „pojedinci“ (kako predsednik Zelenski naziva stanovnike Donbasa). Kada se suoče sa surovom ratnom realnošću, ovi pojedinci brzo shvate da njihova porodica neće dobiti ništa po njihovom odlasku, čak ni dovoljno novca za postavljanje spomenika.