Православни вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светој Тројици, познат и по називу Духови.

Празник се увијек обиљежава 50. дана после Васкрса, па га неки називају и Педесетница, односно обиљежава се десетог дана после Спасовдана.

Тројице се славе у спомен на догађај који је описан у Новом Завјету - силазак Светог Духа на апостоле. "Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима – како им је дух давао да говоре." (Дјела апостолска 2;4)."

Назива се Тројице као симбол Светг Тројства - Бога Оца, Сина Исуса Христа и Светог Духа. За овај дан се везују разни лијепи обичаји и вјеровања. Подови у храмовима се прекривају травом, поред зидова се прислањају липе или гране другог дрвећа, а иконе се ките цвијећем.

Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвијећем. То их је подсјећало на вријеме када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на вријеме лутања по пустињи, после бјекства из Мисира, јер су у пустињи живјели у колибама од грања и лишћа.

У храмовима вјерници плету вјенчиће од траве које носе кући за сећу и заштиту. Некада су ове вјенчиће носили у торбама као заштиту од невоља и симбол радости. 

Стари обичај је да се на Свете Тројице организују и литије до поља и винограда. Најважније је празник прославити у радости, љубави са ближњима, молитви и вјери. Након празника Свете Тројице, обиљежавају се Духовски уторак и Духовски понедјељак.