У ову светињу древну дошао је као млади јеромонах по благослову тадашњег митрополита црногорско-приморског Данила, да чува морачку лавру, а он је не само чувао него и унапређивао и украшавао и свакога овдје дочекао радоснога лица.
Прије доласка у ову свету обитељ, отац Рафаило је служио Светом Петру Цетињском у његовом манастиру и био добар сарадник митрополита Данила, али и велики ослонац и подршка нашем митрополиту Амфилохију.
"Била је велика част постати старјешина Манастира Морача, али у то вријеме богме и превелика обавеза. Можемо замислити како је то било прије 40 година у вријеме тврдог, атеистичког, комунистичког режима, који је прогонио Цркву не спорадично, него систематски. Међутим, отац Рафаило, јаког карактера, јаке вјере и велике воље, узео је крст Христов и није се уплашио, него је са радошћу примио ту велику дужност и ову светињу украсио и обнављао."
Овако је након свете архијерејске литургије у древној немањићкој лаври, Манастиру Морача, на празник Светог апостола Филипа и Божићне покладе, бесједио митрополит црногорско-приморски Јоаникије, честитајући јубилеј игуману. Још далеке 1252. године на платоу изнад ријеке Мораче, велики кнез или краљ Стефан Немањић, син Вуканов, унук Немањин, синовац Светога Саве, подигао је здање у ком би се народ вјером кријепио, спремао за бојеве јуначке и слово учио.
- Овдје је увијек свима било лијепо доћи, прије свега на молитву, јер се у овом манастиру вршило редовно свето богослужење о чему је отац Рафаило, наш драги игуман, водио строго рачуна. Гостопримства није фалило у овој древној немањићкој лаври иако то није било лако, али је отац Рафаило све својом мудрошћу и великом енергијом некако покривао и надокнађивао. Драги оче архимандрите, учинили сте велики труд и велики напор за ових 40 година старјешинства у Манастиру Морачи, хвала вам и за то и за све оне године службе које сте раније служили у Цетињском манастиру и на другим послушањима која сте примали од блаженопочившег Амфилохија - рекао је митрополит Јоаникије, зборећи о игуману, који се сваке године сусретне са десетинама хиљада вјерника и туриста који походе знаменити манастир.
Игуман Рафаило се сјећа дана када га је отац из родне Далмације као дјечака од 14 година довео у Манастир Острог, јер је по његовом рођењу одредио да буде монах и служи Господу.
- Уз помоћ мојих духовника оца Лукијана Зечевића, који ме је замонашио, оца Евстатија, игумана Манастира Преображења у Овчар Бањи и духовника у монашкој школи, постао сам ово што јесам данас, зборио је пред митрополитом Јоаникијем, епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом и свештенством, игуман Рафаило, присјећајући се септембра 1981. године када је благословом митрополита Данила дошао у Манастир Морача гдје је убрзо постављен за његовог настојатеља.
- Са великим страхом примио сам тај позив, сматрајући себе недостојним да наслиједим своје претходнике. Читајући о историји манастира и његовим настојатељима, често сам се знао запитати: Како ти, оче Рафаило, да наслиједиш овакве духовнике и витезове? У славу Господа и Пресвете Богородице, којој је ова светиња посвећена, трудио сам се колико сам био у могућности, да наставим пут својих претходника. Још увијек се трудим да својим радом допринесем да ова светиња, која није била у завидном стању када сам постављен за настојатеља, данас сија у свом најљепшем издању - зборио је архимандрит Рафаило заблагодаривши свима који су му на том путу помогли, посебно митрополиту Амфилохију, који га је, како је казао, свесрдно очинском љубављу пригрлио и помагао током службовања у Морачи.
(М.С. Новости)
