Уочи Крстовдана у Хиландару се традиционално бере грожђе са лозе Светог Симеона Мироточивог, да би на празник и светац Крстовдан после молитве на литургији било благосиљано.
Игуман на крају службе дијели свима ове плодове.
Крстовдан је једини дан у години када могу сви који су у Хиландару да једу овог чудотворно грожђе. Већ после празничне трпезе, грожђе се односи на сушење како би се до наредне бербе дијелило само онима којима је потребно због порода.
Лоза Светог Симеона је и најстарија винова лоза на свијету која плодове рађа више од осам вјекова.
Симеоновој лози се приписује и чудотворна моћ. Много је свједочења да је супружницима који не могу да имају дјеце, а који су чврсто вјеровали, даровала пород. Најпознатији такав случај збио се у 16. вијеку када је солунски паша, благодарећи овом грожђу, добио наследника.
У знак захвалности, он је 1582. године поклонио Хиландару велико имање ван граница Свете Горе, звано Каково, с којег манастиру и данас пристижу највећи приноси. Чак је и свог сина послао да буде монах у Хиландару, али су га Хиландарци одговорили од тога видјевши да му није мило.
Свакоме ко затражи, Хиландарци дају ово грожђе са упутством за употребу. Симеонову лозу Светогорци сматрају једним од своја три највећа чуда и вјерују да ће наступити крај времена када она буде увенула.
Портал Дан објавио је и причу како је митрополит Амфилохије један властар лозе донио из Хиландара.
Блаженопочивши митрополит је сматрао да је Подгорица колијевка свеца Светог Симеона и да митрополија којој град и припада – односно на чијој се територији налази, полажу право на макар један властар из Хиландара, који би био управо уздарје Светог Симеона.
Уз противљење светогорског монаха, митрополит је ипак лозу донио у Подгорицу и она од тад краси Храм Христовог Васкрсења у Подгорици.
