Od samog starta je u svojim intervjuima i izjavama isticao da ima jasan cilj i da će se penzionisati već sa 25 godina.
- Do 25. od mene očekujte mnogo muzike, raznih biznisa i nekoliko filmskih uloga. Želieo bih da me ljudi pamte kao dobrog čovjeka, to mi je najvažnije. Niko neće za 20 godina da sluša moju muziku, doći će novi Vojaž, niti će moje uloge da gledaju. Želim da me pamte po tome da sam dobar čovjek, želim da ostavim nešto iza sebe, da učinim nekome život ljepšim – zaključio je Mihajlo.
Kako je rekao, nije bilo ni malo lako ući u svijet estrada kao tinejdžer.
– Prednost je manji broj bora na licu i to što imam više vremena i prava na greške, a mana toga je da ljudi neće da te shvate ozbiljno zbog broja tvojih godina. Imao sam taj problem na početku karijere. Stariji nisu htjeli u klubove da dolaze, a mlađe od 18 nisu primali, a onda se desila ta pesma “Pleši” i mnogo toga se promijenilo – započeo je priču Vojaž, a potom nastavio:
– Nakon mog dueta sa Cecom, dosta starijih kolega je imalo komentare koji su po mom mišljenju subjektivni i ostrašćeni. Nisu realni. Dosta starijih kolega zamjera tu našu mladost i te trendove koja naša mladost donosi. Nemam ja šta sa tim da se borim. U studiju sam, radim svoje pjesme, ne moram kao neki ljudi da molim nekoga za pjesmu.
Na pitanje šta je presudno za uspjeh u svijetu muzike, Vojaž je rekao:
– Najveću šansu da uspeš u ovom poslu imaš ako postoji mogućnost da pređeš preko svog ponosa. Postoji mnogo stvari preko kojih moraš da pređeš, mnogo ljudi koji su možda gori od tebe, a kojima moraš da prećutiš. Ovaj posao je jako prljav. Ko je spreman da pređe preko svog ponosa i ega, uspeh je tu.
Odricanja su svakodnevna, a često nailazi i na nerazumijevanje.
– Moraš svega da se odrekneš – porodice, prijatelja, vremena, ljubavi. Mnogi ne mogu da shvate čega se mi sve odričemo. Misle da su to “tralalajke” jer nisu prošli sve što mi prolazimo. Iako mnogi misle da smo sve dobili preko noći. Nama je ta jedna noć trajala sedam godina rada, pronalaženja, maltretiranja. Rano sam shvatio čega treba da se odreknem – kaže Vojaž.
Veoma mlad je iskusio čari slave i, kako kaže, previše ga je ponijela popularnost, ali zahvaljujući roditeljima vratio se na pravi put.
– Toliko me je u jednom momentu ponijela slava, udarilo me kao cunami. Sa 20 godina sam izbacio pjesmu “Pleši”, to je bio hit godine i naredne tri godine sam imao hit godine. Klinac, 20 godina, ludilo, sve gori, to uzme dušu nekako. Imaš porodicu koja te povuče dolje. Boga pitaj šta bi sa mnom bilo da nisam imao njih, ali imao sam taj temelj koji me je držao na zemlji. Drago mi je i da sam imao tu jednu fazu gdje sam počeo da letim u nebesa, jer je to lekcija i iskustvo iz kog ja na kraju dana crpim inspiraciju.
