Подаци нису задовољавајући, па ни у оним општинама као што су Плужине и Шавник које имају највеће површине под шумским покривачем. Мијановић је појаснио да су анализу базе података преузели са Коперникуса и да је она обухватила израчунавање и просторно кретање шумског покривача у 2012, 2015. и 2018. години на општинском и државном нивоу.
– Анализа укупног кретања шумског покривача на општинском нивоу показала нам је да су највеће површине у овом периоду у општинама Плужине (48.241 хектар) и Шавник (22.566) биле у 2012. години. Након овог периода долази до опадања површина у 2015. години у поменутим општинама (Плужине – 42.092; Шавник – 18.746 хектара). У 2018. години имамо у општини Плужине (42.736) незнатан раст шумског покривача у односу на 2015. годину, док је у Шавнику (18.816 хектара) и у овој години регистрован пад, али је он био знатно мањи него што је био у 2015. години, навео је Мијановић.
У назначеном периоду и у 2012. години највеће површине под листопадним шумама такође су биле у тим двјема општинама, односно у Плужинама 37.535 хектара, а у Шавнику 20.411. Три године касније долази до пада, а онда 2018. до пораста који се мјери у неколико хиљада хектара. Мијановић наглаша да ситуација није иста када су у питању четинарске шуме.
– И код ове категорије имамо највеће површине током 2012. године (Плужине – 10.706 хектара; Шавник – 2.154), да би опет имали у 2015. години пад у обје општине (Плужине – 8.710, а Шавник – 1.676 ха). За разлику од претходне двије категорије, и 2018. године имамо смањење површина под четинарским шумама и у општини Плужине (7.359) и у Шавнику (857хектара), нагласио је Мијановић.
У организацији „Географија за све” пројектом истраживања стања шума у Црној Гори намјеравају да сагледају проблематику у прошлости и садашњости, али и да врше праћења у будућности. Истраживање ће се спроводити у више етапа и обухватиће примјену савремених технологија и низ истраживачких метода.
