Ковид потврде у пракси Европског суда могуће у одговараjућем контексту
Ковид потврде, као средство ограничења права могуће су у одговараjућем контексту, а у пракси Европског суда за људска права превагнуо jе интерес jавног здравља у односу на остала права и слободе, саопштио jе омбудсман Синиша Бjековић.
"То може да нас асоцира да су ковид потврде могуће у одговараjућем контексту и Европски суд то неће циjенити као недозвољену претпоставку миjешања у приватни живот“, казао jе Бjековић агенциjи МИНА.
Он jе подсjетио да jе Европски суд одбиjао одредити привремене мjере у предметима у коjима jе истакнут захтjев за обустављањем поjединих мjера ограничења.
Према риjечима Бjековића, може се закључити да Европски суд сматра да ипак треба сачекати са коначном одлуком.
“До коначне одлуке, превагнуо jе интерес jавног здравља приjе него остала права и слободе коjи су по том питању угрожени”, додао jе Бjековић.
Прва жртва пандемиjе коронавируса, како jе казао, су људска права.
„Тачно jе да jе наjвећи дио тих ограничења у суштини изазов људским правима“, казао jе Бjековић.
Он jе навео да jош постоjи доста изазова и ограничења, коjа се постављаjу с циљем заштите jавног интереса, односно заштите здравља становништва.
„Увиjек се мора водити рачуна о томе да су ограничења заснована на закону, неопходна како би се риjешило неко акутно друштвено питање (као што jе управо пандемиjа) и да постоjи одговараjућии степен пропорционалности“, навео jе Бjековић.
Он jе казао да се обjављивању списка особа коjе се налазе у самоизолациjи приступило апроксимативно, као и да се без одговараjуће процjене ушло у приватност многих људи, за шта ниjе постоjао законски основ, нити jе поштован принцип пропорционалности.
„Могли смо и на други начин да испунимо исти циљ, а то jе да jаче превентивно, па и репресивно кроз пропорционалне и одвраћаjуће санкциjе дjелуjемо на укупну популациjу и поjединце, да не дође до ширења инфекциjе“, оциjенио jе Бjековић.
Он jе рекао да увођење ковид потврда, као нечега што jе претпоставка вршења посла или приступа органима jавне управе, ниjе непознаница у Европскоj униjи ни у другим државама Европе. О томе већ имамо и релевантну судску праксу.
„Нигдjе нема неке специфичности коjа опредjељуjе или даjе упутство у ком обиму, односно сектору треба увести ковид потврде као услов приступа образовању, послу и слично“, рекао jе Бjековић.
Бjековић jе казао да jе вакцинисан трећом дозом и позвао грађане да схвате да jе, по свим индикаторима, имунизациjа jедан од наjрелевантниjих метода смањења ризика од инфекциjе.
„Нико ниjе рекао да jе вакцинациjа 100 одсто заштитно средство, али сви индикатори, примарно медицински, до коjих се дошло, jасно показуjу да jе вакцинациjа претпоставка да се ризик по живот и здравље смањи на минимум“, рекао jе Бjековић.
Он jе казао да поjедине државе у Европи поново прибjегаваjу мjери закључвања /лоцкдоwн/.
„Да не бисмо дошли до тога, посљедњи тренутак jе да поштуjемо, не само мjере, него и све инструкциjе и прописе коjи се везуjу за спречавање ширења и елиминациjу ковида“, рекао jе Бjековић.
Он jе позвао и институциjе коjе се баве здравственом заштитом као и органе коjи прате пандемиjу, да изађу отворено у jавност са свим подацима са коjима располажу.
„То jе jедини начин да разбиjемо илузиjе о томе да иза мjера стоjи нека завjера и да су оне инспирисане другим разлозима, а не оним коjи су чисто медицинске природе. Али исто тако, то jе и начин да се обjасне све дониjете мjере и на таj начин сприjече шпекулациjе о њиховоj оправданости и дjелотворности. “, додао jе Бjековић.
