Поздрављамо одлуку Уставног суда Црне Горе којом је утврђено да је Браславу Борозану повријеђено право из чл. 28 Устава Црне Горе и чл. 3 Европске конвенције о људским правима, на забрану мучења, нечовјечног и понижавајућег поступања или кажњавања, због тога што није хитно спроведена истрага по његовој пријави злостављања и мучења против полицијских службеника у Центру безбједности Подгорица у ноћи 9. октобра 2015. године, наводе из НВО Акција за људска права (HRA) . Борозана је заступао адвокат Далибор Томовић за НВО Акција за људска права.
Саопштење НВО Акција за њудска права:
Уставни суд је утврдио да Основно државно тужилаштво (ОДТ) у Подгорици није испунило своју позитивну обавезу да заштити процесни аспект права на забрану мучења и хитно поступи по пријави против полицијских службеника, зато што је државном тужиоцу (Вукас Радоњић) требало три године и шест мјесеци да одлучи по тој пријави (од 12. октобра 2015. до 19. априла 2019). Законски рок за одлучивање државног тужилаштва у таквом случају је мјесец дана.
Сам Уставни суд је одлуку донио после више од три године од подношења уставне жалбе.
Осим тога што је нашао повреду права због тога што је истрага била неефикасна, Уставни суд је закључио да је истрага спроведена темељито и да је била непристрасна, и није утврдио повреду материјалног аспекта члана 3 Конвенције, јер је нашао да тврдње о полицијском злостављању нису биле доказане “ван разумне сумње”.
Акција за људска права сматра да су ови посљедњи ставови Уставног суда неутемељени.
У погледу “темељитости” истраге, Уставни суд је сасвим игнорисао то што државни тужилац није одмах затражио да се изузму снимци из просторије ЦБ-а у којој је Борозан тврдио да се злостављање догодило, те да је државно тужилаштво, све у свему, неоправдано заузело пасиван и потчињен став према Управи полиције.
У погледу “независности и непристрасности”, Уставни суд није узео у обзир да је исти државни тужилац поступао и у предмету по кривичној пријави Борозана против полиције због злостављања као и у предмету по пријави полиције против њега због напада на службено лице, противно стандардима из праксе Европског суда за људска права. Коначно, Уставни суд није образложио зашто је закључак о томе да злостављање није довољно доказано засновао искључиво на закључку тужиоца о одбацивању кривичне пријаве против полицијских службеника, упркос налазу вјештака који је утврдио да су Борозану повреде нанијете пендреком.
Ово је четврти случај у коме је Уставни суд Црне Горе утврдио кршење забране мучења од стране Основног државног тужилаштва у Подгорици по уставним жалбама Акције за људска права. Претходно је по нашим жалбама утврђено да истрага није дјелотворно спроведена у случајевима Миодрага Мија Мартиновића, Момчила Баранина и Бранимира Вукчевића.
