Да су кафане у којима су инсталирани апарати за коцку постали главно састајалиште мјештана на сјеверу Црне Горе, посвједочава и варошица Мурина удаљена од Плава на око десетак километара. Мјештани наводе да ће се у то увјерити свако ко закорачи у ово предивно мјесто на обалама Лима, које заједно са селима Горња Ржаница, Машница и Пепиће има статус мјесне заједнице.
– Овдје је, због небриге државе према овом подручју, остало да живи заиста мало народа. Но, углавном сви они који су остали вјерни завичају воле да дођу до муринских кафана и ту, уз чашицу и дружење, на апаратима опробају коцкарску срећу. Има ту и старијих и младих, као и случајних пролазника које пут овуда нанесе. А куд би друго кад овдје нема никаквих других садржаја. Фабрике су уништене, код младих нема мотивације за рад и није се чудити што се мјештани предају неком необавезном животу. Уосталом, народ конзумира оно што му друштво нуди, а у овом тренутку коцкарски апарати имају предност над свим другим активностима – истиче у разговору за "Дан" предсједник Мјесне заједнице Мурине Бранислав Оташевић.
"Ој, Мурино, у долине/пуно ли си омладине". Тако се некада, кажу мјештани, пјевало на мобама и игранкама које су се сваке недјеље одржавале у Мурини. Данас, нажалост, у овом крају скоро да је потпуно утихнула момачка и дјевојачка пјесма, а познате игранке одавно су постале прошлост. Мјештани кажу да је омладина из године у годину одлазила да живи у неким "срећнијим и богатијим крајевима", а да су завичају остала вјерна углавном старачка домаћинства и нешто момака од којих је ријетко који успијевао да склопи брачну заједницу. Посвједочавају да је кафана са коцкарским апаратима постала њихово главно састајалиште.
– Мурина и околна села су некада били пуни народа. Скоро свака кућа је бројала по десетак чланова. Људи су држали велику стоку, обрађивали имања и тако одржавали континуитет живота. Доста становништва је радило и у фабрикама у окружењу. Тада се народ дружио на игранкама, сједницима, другим забавама и мобама. Затварањем фабрика људи су све више, притиснути неповољним економским приликама, почели да се исељавају према Приморју, Подгорици и неким другим дестинација у Црној Гори, али и изван ње. Тај негативан тренд посебно је изражен последњих година, што је довело до крајње забрињавајуће ситуације. У таквом амбијену просто је постало природно да се ово мало становника највише упућује ка кафанама и коцкарским апаратима у нади да ту могу доћи до неког већег добитка – истичу саговрници "Дана", не желећи да им се имена спомињу.
Да су кафане са коцкарским апаратима заиста постала најпрометнија мјеста у Мурини, увјерио се и потписник ових редова док је међу "коцкарима" покушавао да пронађе саговорника за планирану причу. На питање да ли упражњавају неке друге активности, сви су у шали сагласни да су им апарати за коцку најбољи партнери за игру и забаву.
– Апарати су нам најбољи другови. Зато их редовно "чашћавамо". И последњи еуро њима оставимо, надајући се да ће нам се то једнога дана све на гомилу вратити. Људски је и коцкати и надати се – нагласи један од наших саговорника, док други добаци да је то најбољи закључак за ову причу.
