Када се дође у Вранеш, сви помисле да је то рај на земљи. И сигурно да се природа потрудила да тако буде. И регионални пут од Слијепач Моста, кроз Вранеш према Пљевљома донио је многима олакшање кад су животни услови у питању. Ипак, да све није ружичасто, говоре путеви према скоро свом селима у овом крају. Сви су у више него катастрофалном стању. Један од оних који је како многи кажу засигурно најлошији јесте онај који од Томашева води до Потрка. Асфалтна подлога која је постављена скоро прије двије деценије толико је пропала да су многи макадамски путеви у пуно бољем стању. Члан Савјета Мјесне заједнице Потрк, Драгомир Бошковић каже да је пут толико пропао да се њиме и пјешке тешко може ићи. У дужини од око шест километара, путем, за који надлежни кажу да је асфалтни, аутом је тешко саобраћати. Асфалта скоро да нема, а рупе личе на праве кратере. Пут је зарастао и нико га годинама не одржава, па околно шибље додатно отежава вожњу, јер возач има осјећај да се пробија кроз џунглу.
- Тражимо да се коначно овај путни правац уреди, да локална управа поведе рачуна о нама, али све је узалуд. Кажу да имамо онај централни, модерни пут кроз Вранеш, па да сачекамо. До када, сви се питамо. Последњих година улазимо у програм радова, али имају увијек нешто прече. Докле. Док не помремо ми нешто старији и они у познијим годинама што смо остали на својим огњиштима. Овдје младих скоро да и нема. Има неколико нежења, а дечји плач се поодавно не чује. Завладала "бијела куга"-каже Бошковић.
Путем од Томашева до Потрка могу саобраћати само теренска возила и камиони који експлоатишу грађу и додатно уништавају пут.
- Зато нам и оде народ из села. Углавном су остала старачка домаћинства. Кад треба отићи до љекара у град, у помоћ прискачу теренска возила и стари војни камиони. Очекујемо да се ова неправда исправи и да овај пут буде уврштен у програм уређења путева у мјери и износу који је неопходан и потребан. Да се нешто уради по том питању током љета, јер кад дођу јесен и зима, онда ће стање бити још горе – апелује Бошковић.
Један од оних који је остао у Потрку и бави се пољопривредом је и Драган Дамјановић. И оне се жали да је лош пут главна препрека за све друге активности.
-Ово је страшно. Локална власт само обећава кад је овај наш пут у питању и ништа неће да испуни. Зато смо и изгубили наду да ће бити нешто урађено док се они не промијене-каже Дамјановић, додајући да се он и његове комшије Булатовићи озбиљно баве узгојем малина, али да је све узалуд када је пут катастрофалан.
- Неће нико да дође да преузме малине, а док их одвеземо до хладњача преко ових рупа оне више нијесу за озбиљну цијену - жали се Дамјановић.
