Piše: Dimitrije Boarov

Kad je njen ekonomski dio u pitanju, on je zavriјedio samo jednu stavku: da lideri članica država pozdravljaju upotrebu nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama.
Iz Kremlja su uoči samita BRIKS-a najavljivane mnogo krupnije globalne inicijative koje su spremane za Kazanj – od stvaranja novog svјetskog finansijskog poretka i "novog MMF-a", do "dedolarizacije", kako bi se onemogućile zloupotrebe finansijskih sankcija Zapada (prema Rusiji). Vodeće i najveće države među osnivačima BRIKS-a, Indija i Kina, pa i Južnoafrička Republika i Brazil, otklonile su ove ruske ideje još priјe početka samita u Kazanju.
Samo je još domaćin skupa u Kazanju, ruski predsјednik Vladimir Putin, govorio o nekim ekonomskim stvarima pa je bacio na plenarni sto ideje o formiranju BRIKS-ove berze hrane i konstituisanju "platforme" za trgovinu plemenitim metalima i dijamantima. Direktorka Razvojne banke BRIKS-a, Dilma Rusef rekla je tim povodom da je mnogo uloženo u projekte zemalja "globalnog juga", ali da to nije dovoljno (u detalje oko finansijske pomoći tim zemljama, ona nije ulazila).

Da skratim, opšte je uvјerenje da je domaćin skupa u Kazanju, Vladimir Putin, odnio "simboličku pobјedu" pred Zapadom samim tim što je u tom gradu okupio krupne svјetske ličnosti, od kineskog predsјednika Sija do indijskog lidera Modija, od turskog predsјednika Erdogana do egipatskog lidera el Sisija, kao i druge uticajne državnike. Na taj način on je svojoj i svјetskoj javnosti poslao poruku da nije izolovan zbog invazije na Ukrajinu. Međutim, glavno očekivanje Moskve od samita u Kazanju, da će prirediti "svјetski događaj važniji od predsјedničkih izbora u Americi", u velikoj mјeri se izjalovilo.
Jedna od glavnih kontradikcija BRIKS-a je u tome što se u ime rušenja američkog monopola u svјetskoj politici, ili monopola Zapada u svјetskom odlučivanju, nudi neka vrsta "drugog puta" (ili "nove neutralnosti") na kome bi male zemlje, čiji lideri su željni nezavisnosti i suvereniteta bez granica, bile vođene od azijskih velikih sila, priјe svega Rusije, Kine i Indije. Po čemu su te velike sile tolerantnije prema mišljenju malih država od SAD, Njemačke ili Francuske?
Gdјe je Srbija bila kada je riјeč o BRIKS-u i Kazanju? Manje-više ta priča je poznata našoj javnosti, kako je predsјednik Vučić navodno razvlačio odluku o odlasku u Kazanj (gdјe ga je pozvao niko drugi do Putin lično), pa je ipak odustao od tog puta i izabrao da se u Beogradu tih oktobarskih dana sretne sa poljskim premijerom Tuskom, i šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Toj Vučićevoj odluci nema se šta prigovoriti, ali je bilo gotovo smiјešno kako je nju pratilo "peglanje" eventualne ljutnje predsјednika Putina. U ciјeloj toj zapetljanciji Srbija je dobila i diplomatski šamar, jer je predsјednica EK naprasno otkazala susret sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, nakon što je ovaj baš uoči planiranog susreta sa evropskom premijerkom "razvijao ekonomske odnose" sa ruskim ministrom za razvoj Maksimom Rešetnjikovim, itd. Vučić je ovaj šamar progutao ćuteći. No, Fon der Lajen je otputovala dalje na balkanskoj turneji, a Rešetnjikov je nastavio posјetu Beogradu.
Inače, Srbiju je u Kazanju, da to ne zaboravimo, predstavljao potpredsјednik Vlade Aleksandar Vulin. Izgleda da je morao poniјeti dnevnice u dolarima ili eurima jer banke u Kazanju prodaju rublje samo za dolare i eure, dok se druge valute, makar bile one koje važe u zemljama osnivačima BRIKS-a, ne primaju.

novimagazin.rs

(Autor јe novinar)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”