Да расположиви ресурси у бројним мјестима на сјеверу Црне Горе нијесу стављени у функцију развоја локалних заједница, указује и варошица Мурина удаљена од Плава на око десетак километара.
У Мурини, која заједно са селима Горња Ржаница, Машница и Пепиће има статус мјесне заједнице, постоји мноштво друштвених објеката који не функционишу и поред сазнања да су за њихову изградњу уложена позамашна средства из државне касе.
Прије петнаестак година направљена је зелена пијаца која никада није прорадила, без обзира што је, у оквиру плавског Комуналног предузећа, за њено функционисање и данас радно ангажовано неколико лица. Ван функције је и модерни објекат који је за упражњавање спортских активности направљен у склопу стадиона малих спортова.
Константном пропадању препуштен је и Титексов погон, који је, упошљавајући у двије смјене и до 400 радника, направљен 1985. године. Приликом увођења стечаја у ово предузеће, 2004. године, имовина Титекса на Мурини процијења је на 3.350.000 еура, да би била продата по десет пута мањој цијени. Но, и послије приватизације наставило се са девастацијом објекта.
Ружну слику одаје и фабрика противградних ракета смјештена између Пепића и Брезојевице. Та фабрика никада није прорадила иако је захватала велику површину са бројним пратећим објектима и опремом. У међувремену објекти су потпуно девастирани, опрема однесена, а да за тако нешто нико никада није одговарао.
Мјештани наводе да ови подаци јасно стављају до знања да држава није имала одговарајућу развојну стратегију када је Мурина у питању, и да није ништа урадила да оправда средства која су трошена за инсталирање одређених капацитета. Тврде да се Мурина због тога из године у годину суочава са свеукупном развојном стагнацијом и драстичним одливом локалног становништва.
– Овдје је, уз одређена улагања, направљена зелена пијаца, али на њој до сада није продато ниједно кило сира, нити се обављала било каква друга продаја. Испоставило се да је то промашена инвестиција, јер надлежни нијесу урадили ништа да се пијаца стави у функцију, иако се зна да је она могла да послужи и као откупни центар, с обзиром на то да ово подручје располаже огромним количинама шумских плодова и љекобиља. Кад то човјек гледа добија утисак да је неко намјерно радио да угаси живот у Мурини, која је могла да живи као једно развијено мјесто. Пијаца не може да ради данас, а ја се добро сјећам кад би овдје људи дотјерали камион жита од 10 тона и то све распродали за сат времена – наводи мјештанин Раде Пауновић.
Горан Марсенић тврди да би Мурина могла да живи много бољим животом само ако би држава предузела одговарајуће мјере за активирање расположивих ресурса и садржаја и отварање нових радних мјеста.
–Жалосно је погледати некадашњи Титексов погон, или фабрику противградних ракета, како пропадају, док млади одлазе, или једва састављају крај са крајем. Жалосно је гледати и нови објекат на стадиону малих спортова како стоји закључан. То треба да виде и државни челници који могу да промијене ову суморну слику, само ако то хоће. Овдје има момака који желе да формирају породице и живе у мјесту свог рођења, јер ово су прелијепи крајеви који су неправедно запостављени – наглашава Марсенић.
Са њим је сагласан и Милоје Зоговић истичући да Мурина заслужује много више и да развојни пројекти који имају економску оправданост и који могу зауставити изражен одлив становништва не смију заобилазити сјевер Црне Горе.
Мјештани истичу да развојној стагнацији Мурине у великој мјери доприноси то што је за саобраћај дуги низ година затворен пут који преко Чакора води према Пећи.
Тврде да би поновним отварањем ове саобраћајнице за комплетно ово подручје дошли бољи дани.
– Мурина је природна раскрсница гдје се укрштају важни путеви. Један од тих путева је и онај који преко Чакора води ка Метохији, ка којој су Мурињани увијек били истински окренути. Док је тај пут био у функцији овуда су, између осталих, пролазили бројни туристи, у жељи да се суоче са изванредним природним љепотама овога краја. Зато би под хитно требало скинути административне баријере са ове саобраћајнице, јер она је увијек представљала развојну жилу куцавицу потчакорског простора, а и знатно шире – наводи Грујица Поповић.
