Kако тренутно ствари стоји, и поред бројних најава, ни ове године се неће кренути са заштитом и ревитализацијом Плавског језера. То се неће десити иако бројни еминентни стручнаци у последње вријеме указују да је због низа негативних и штетних утицаја доведен у питање даљи опстанак Плавског језеру, као највећег ледничког језера у Црној Гори.
Са заштитом овог језера се касни и поред сазнања да се оно, захватајући површину од око два квадратна километра и простирући се на надморској висини од око 900 метара, убраја у једно од најљепших језера на Балкану.
Предсједник општине Плав Нихад Цановић истиче да је локална управа предузела неопходбне мјере у циљу ревиталитације језера и да је сада држава на потезу.
– Мало је вјеровати да ће се и ове године урадити нешто битније поводом заштите Плавског језера, јер колико видимо није пронађен начин да се обезбиједе средства за реализацију овог важног пројекта. Ми хоћемо искрено да се надамо да ће Влада у наредном периоду изнаћи могућност да исфинансира главни и идејни пројекат, како би се након тога кренуло са тражењем средстава од донатора из Европске уније. Пошто се Црна Гора декларише као еколошка држава, задатак свих нас јесте да што прије пронађемо средства и спасимо Плавко језеро као својеврсни драгуљ наше државе – истиче Цановић.
Он је подсјетио да је урађена студија на основу које би требало да се крене у процес очувања свих вриједности које Плавско језеро носи са собом.
– Урађена је студија заштите и ревитализације Плавског језера, за шта је издвојено око 250.000 еура. Та студија је дала главне смјернице који су то проблеми због чега долази до смањења површине и дубине Плавског језера, на који начин ријешити тај проблем и колико би износили трошкови предвиђених радова – нагласио је Цановић, подсјећајући да предрачунска вриједност радова заштите и ревитализације Плавског језера износи око 16 милиона еура.
Стручњаци указују да се Плавско језеро смањује из више разлога. Прво због насипа који долази из ријека Ључа и Грнчар, потом због неуређеног питања канализације у насељима око Плавског језера, али и због неодговорног понашања људи који својим активностима утичу на смањивање језера. Цановић истиче да постоји рјешење да се ти негативни утицаји елиминишу.
– Планирани радови подразумијевају да се поставе баријере на ријекама које би заустављале да муљ из њих долази у Плавско језеро. Радови би, такође, подразумијевали и уклањање већ постојећег муља који је у великим количинама настањен на тлу језера. Тај муљ би могао да се искористи за извођење грађевинских радова, али и за формирање пољопривредног земљишта, о чему струка треба да да последњу ријеч. Такође, приликом уређења Плавског језера треба да се ријеши и питање шевара који се ту налази, али и све друго што има штетан утицај – нагласио је Цановић.
