Сазнање да ће током ове године на подручју мјесне заједнице Кошутиће асфалтирати свега 200 метара путева изазавало је огромно негодовање код мјештана овог села. Они су тим поводом позвали премијера Здравка Кривокапића, да заједно са општинским челницима, обиђе њихово село у ком у последњих пет деценија није уграђен ниједан метар асфалта. Казали су да том приликом желе да питају премијера да ли са овако мизерним улагањима може да се развија сјевер Црне Горе.
– Путеви у Кошутићу деценијама чекају асфалт. Ти путеви су, поред великих оштећења, током зиме слабо проходни, јер и кад се очисте од снијега, на коловозу се ствара лед који није лако уклонити са макадамске подлоге. Зато смо тражили да се изврши хитна модернизација наших макадамских путева, али ни ове године нијесмо наишли на разумијевање како локалне управе тако ни државних органа, што је заиста за сваку осуду. Послије свега осјећамо се и превареним и пониженим. Не може се једно разуђено село, као што је наше, развијати са 200 метара асфалта. Зато прије свих, позивамо премијера Здравка Кривокапића да дође и да види какви су нам путеви, јер је Влада ове године за цијелу општину Андријевица опредијелила неких сто хиљада еура, чиме се не може асфалтирати ни два километра сеоског пута. Тражимо да дође и да га питамо јесу ли овакве саобраћајнице европски пут Црне Горе. Треба ли сви да умремо, или да се одселимо, па да тек тада да добијемо асфалт – запитао се Жељко Јововић, додајући да су приморани да помоћ траже и од других држава и међународне заједнице.
Са њим су сагласни и остали мјештани наводећи да су поткомовска села дискриминисана у односу на друга мјеста у Црној Гори.
– Нама су надлежни, умјесто асфалта, скоро педесет година нудили само празна обећања. Та обећања се настављају и након промјене власти у Црној Гори. Морамо се селити са вјековних огњишта, јер до кућа немамо путева. У другим селима се асфалтирају сокаци, а ми још увијек немамо асфалт до сеоског гробља – истиче Мирољуб Вујовић.
И Александар Вујовић тврди да горих путева нигдје у Црној Гори нема него што су они у селу Кошутиће.
– Ја и моје комшије из засеока Талановци свакондневно преваљујемо четири километра макадамског пута да би се домогли града и још толико да би се вратили кући. Овако лоших путева нигдје нема и тако стање је пуних пет деценија. Сазнања да се на путу до наших кућа ни ове године неће поставити ни метар асфалта нас је разочарало. Ту неправду свијет треба да види – нагласио је Вујовић.
Мјештани истичу да је у Кошутићима дугачак списак сеоских путева који годинама узалудно чекају неопходну реконструкцију.
– Неопходно је извршити асфалтирање пута који од моста на Перућици води до сеоског гробља. Тај пут је од заједничког интереса за све становнике мјесне заједнице с тим што његова реконструкција подразумијева и поправку постојећег моста, као и прикључних путева. На асфалт чека и пут Ветеринарска станица – Талановци у дужини од четири километра, који је од изузетне важности, јер поред тога што га користи двадесетак домаћинстава, он представља најкраћу везу са репетиторима на Малежу, а уједно веже Андријевицу и сва поткомовска села са планином Штавна и путем који води према Трешњевику и Подгорици. Реконструкцију захтијева и пут Столак - Главица у дужини од 2,5 километара који води ка планини Црногора. Ту је и пут Главички поток – Коњски лаз у дужини од 500 метара, као и пут Коњухе – Севрдак – Површе – сеоско гробље – истичу мјештани.
