Док Црну Гору већ недјељама окупирају и потресају разни скупови, на другој страни свакодневно се увећава армија незапослених и гладних. Све су чешћи призори људи који у центру Бара копају по контејнерима.

На нивоу општине нема званичних податка колико се у овом тренутку грађана налази на ивици егзистенције, али се процјењује да има много оних који гладују. Такође, у овом тренутку нико нема прецизну бројку колико је људи остало без посла.

Но, без обзира на чињеницу да државни челници у посљедњих 30 година нису били спремни да се суоче са социјалним проблемима, остаје нам нада да садашња власт неће затварати очи пред тим проблемима.

„Тиха окупација” контејнера по Бару, али и цијелој Црној Гори, управо је посљедица све видљивијег социјалног раслојавања и драстичног осиромашења великог броја породица.

Стање у којем је буквално сваки контејнер постао тањир за послуживање тужна је и поражавајућа слика државе Црне Горе. Можда је то најбољи скенер наше прошлости, али и будућности ако они богати не буду имали слуха да нешто треба мијењати, наћи начин како спасити људе који су на ивици глади и биједе.

За разлику од деведесетих година, данас је све више грађана средње доба који свој живот вежу за градске контејнере. Сада је проблем што се град модернизовао и поставио подземне контејнере, па ти невољници све теже долазе и до хране из контејнера.

У посљедње вријеме новинар Портала Дан је примијетио да на један од контејнера испред његове зграде рано јутром долази средовјечна жена. Јуче ујутро одлучио је да испровоцира ситуацију тако што је узео телефон да је слика. Очекивао је реакцију и био у праву. Тихим гласом питала је: „Зашто ме сликаш”, и наставила: „Морам да храним породицу, немам никавих примања”...

Присутно је нешто у нашем граду што је заправо дно сиромаштва, нешто што није обично сиромаштво, већ просто тешко преживљавање. Хвала бившој влади Црне Горе!

Д.С.