Iz IRI-a su kazali da to istraživanje pokazuje i da velika većina građana smatra da rat Rusije protiv Ukrajine nema opravdanje.
Istraživanje je sprovedeno u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.
- Na pitanje kako bi glasali da se danas održi referendum o pristupanju EU, velika većina u pet od šest zemalja bi glasala za pristupanje, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je podrška u rasponu od 68 odsto u Sjevernoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, do 92 odst u Albaniji.
- U Srbiji 40 odsto građana podržava pristupanje EU, ističe se u saopštenju.
Direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta Pol Mekarti rekao je da postoji snažna želja širom Balkana za jačanjem ekonomskih veza sa Zapadom i pridruživanjem EU.
- Ova snažna podrška pokazuje da ljudi širom regiona vjeruju da dalja integracija s EU može pomoći u postizanju održivog prosperiteta, dodao je Mekarti.
Prema mišljenju građana, ekonomska pitanja bi trebalo biti prioritet za vlade Zapadnog Balkana.
- Sa izuzetkom Albanije, gdje građani smatraju da je nezaposlenost ključni problem, za građane preostalih zemalja regiona najveći problem predstavljaju visoke cijene i troškovi života, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je u svih šest država korupcija navedena među tri najznačajnija problema.
Istraživanje pokazuje i da većina građana u pet od šest zemalja Zapadnog Balkana vjeruje da je napad Rusije na Ukrajinu potpuno ili donekle neopravdan.
- Međutim, u Srbiji 49 odsto vjeruje da je rat Rusije u Ukrajini potpuno ili donekle opravdan, kaže se u saopštenju.
Mekarti je istakao da su, iako su brojevi uglavnom pozitivni, odgovori srbijanskih ispitanika zabrinjavajući.
- Ako su mir i bezbjednost dugoročni ciljevi na Balkanu, bolja opcija za Srbiju je da odbaci ruske stavove i izgradi jače veze sa Zapadom, naveo je Mekarti.
Istraživanje je u ime Centra za istraživanja Međunarodnog republikanskog Insituta sproveo Ipsosa, od 2. februara i 5. marta.
Iz IRI-a su naveli da su podaci prikupljeni putem CAPI intervjua “licem u lice” u domovima ispitanika kroz višestepenu metodu vjerovatnoće koja je korištena na način da se postignu reprezentativni uzorci na državnom nivou u svih šest država.
Oni su kazali da se stope odgovora kreću od 21 do 40 odsto, a margina greške je od 2.8 do 3.0 postotnih bodova.
