Удио богатства домаћинстава у власништву милиjардера повећао се за рекордан износ током пандемиjе, док милионери из пандемиjе излазе са предношћу, показало jе истраживање о неjеднакостима у свијету.
Извјештаj о неjеднакостима у свијету коjи jе израдила мрежа истраживача из области друштвених наука процјењуjе да милиjардери ове године колективно посједуjу 3,5 одсто глобалног богатства домаћинстава, што jе пораст у односу на нешто изнад два одсто са почетка пандемиjе.
“Криза ковида 19 jе погоршала неjеднакости између веома богатих и остатка становништва”, рекао jе главни аутор Лукас Ченсел, додаjући да су богате економиjе користиле огромну фискалну подршку да ублаже нагли пораст сиромаштва.
Извјештаj се ослања на различита специjалистичка истраживања и податке из jавних база, а предговор су написали амерички економисти Абхиџит Банерџи и Естер Дуфло, двоjе из триjа коjи су 2019. добили Нобелову награду за рад на сиромаштву, преноси Роjтерс.
“Пошто jе богатство главни извор будућих економских предности, и све више моћи и утицаjа, ово предсказуjе даље повећање неjеднакости”, написали су о ономе што су назвали “екстремном концентрациjом економске моћи у рукама веома мале мањине супербогатих”.
На Форбсовоj свјетскоj листи ове године има рекордних 2.755 милиjардера са укупном вриједношћу од 13,1 трилион долара. Богатство милиjардера на тоj листи прошле године процијењено jе на осам трилиона.
Нови извјештаj jе показао да jе шира група од 520.000 коjи заjедно чине првих 0,01 одсто наjбогатиjих има удио у глобалном богатству од 11 одсто ове године, што представлjа повећање од jедан одсто у односу на прошлу годину.
Аналитичари сматраjу да су неки супербогати имали користи од окретања ка онлаjну већег дијела свјетске економиjе током карантина, док су други jедноставно добили од раста цијена имовине док су се финансиjска тржишта кладила на брзину и облик глобалног опоравка.
Студиjа jе такође открила да, иако jе сиромаштво нагло порасло у земљама са слабиjом покривеношћу социjалном помоћи, огромна подршка владе у САД и Европи успјела jе да ублажи барем део тог утицаjа на оне са нижим примањима.
“Ово показуjе важност социjалних држава у борби против сиромаштва”, рекао jе Ченсел, коjи jе поздравио овогодишњи договор о глобалноj минималноj стопи пореза на корпорациjе од 15 одсто.
(РТС)
