На свјетским тржиштима вриједност долара је према корпи валута порасла и прошле седмице, треће заредом, јер би због високе инфлације америчка централна банка, Федералне резерве могла заоштрити монетарну политику прије него што се очекивало.
Доларов индекс, који показује кретање вриједности америчке према осталих шест најважнијих свјетских валута, ојачао је прошле седмице 0,9 одсто, на 95,11 бодова, а у једном је тренутку достигао и 95,27 бодова, највиши ниво од јула прошле године.
Притом је курс долара према јапанској валути порастао 0,45 одсто, на 113,90 јена, преноси SEEbiz. Америчка валута је ојачала и у односу на европску, један одсто, па је цијена еура склизнула на 1,1445 долара, близу најнижег нивоа од јула прошле године.
Долар је ојачао након што је половином седмице објављен извјештај о инфлацији у Сједињеним Америчким Државама, који је показао да су потрошачке цијене у октобру порасле 6,2 одсто у односу на исти мјесец прошле године, најснажније од новембра 1990. године.
Подаци о инфлацији у највећој свјетској економији увелико су изненадили учеснике тржишта и подстакли очекивања да би Фед могао да почне подизати каматне стопе раније него што се процјењивало.
Тржишта сада рачунају да би прво повећање могло услиједити у јулу наредне године, а потом још једно у новембру. У таквим условима ојачали су приноси на америчке државне обвезнице, укључујући оне на петогодишње обвезнице који су досегнули највише нивое од фебруара прошле године.
Аналитичари прогнозирају даље јачање долара.
- Не мислимо да је дошао крај оваквим кретањима и очекујемо да ће долар остати снажан у првој половини наредне године јер ће у том периоду Фед приводити крају програм куповине обвезница и ближиће се повећање каматних стопа, што ће пружати подршку долару- казали су аналитичари у банци Мизухо.
С друге стране, еуро у посљедње вријеме слаби јер Европска централна банка тврди да ће раст инфлације бити привремен, што значи да неће журити с повећањем камата. Тим више што се опоравак економије еурозоне од коронакризе успорава.
