Академик САНУ и један од челних људи Матице српске, Миро Вуксановић представио је синоћ на 15. Међународном подгоричком сајму књига и образовања антологијску едицију Издавачког центра МС "Десет векова српске књижевности". Публици се најприје обратио поетизованим исказом.
– Антологијска едиција има не само литерарни, но и историјски, културолошки, лексички, просвјетитељски, национални и духовни значај, да даје мапу српске књижевности у десет вјекова, да је отворена, да се избор наставља, да се њен захват на српском језичком простору може пратити и преко одабраних књижевно-историјских прилога, преко књижевних критика, као и преко предговора приређивача, а сви су из разних предјела и времена, има их више од 200, колико ће, отприлике, укупно бити књига у Антологији, која би најбоље могла да назначи српски духовни и културни и књижевни простор, ако би се нашла у српским кућама које држе до себе и ако би тамо стајала са антологијским научним и умјетничким издањима, уз рјечнике, енциклопедије и остале књиге које се држе да су што ближе руци и оку, с океаном чињеница које су тако изнијете на пучину да покажу колика је цивилизацијска дубина српског народа – рекао је Вуксановић.
Академик је потом прагматичније говорио о антологији, која је почела да излази 2010. године, а обухвата период од 12. до 21. вијека. У Антологију су уврштена књижевна дјела познатих и признатих аутора, али и народно стваралаштво. Вуксановић додаје да овај подухват, за разлику од неких ранијих, није био извргнут друштвено-политичким притисцима, већ се овај пут пројекат одвија у научним и стручним оквирима. Поред тога, у Антологију су уврстили и по први пут оно што прати књижевност – критику, рјечнике, и књиге из граничних жанрова, а које су битне за српску књижевност, као и књиге аутора који су се изјашњавали да пишу на српском језику, као што је стара дубровачка књижевност.
Вуксановић наводи и да се зато руководе правилом – "тамо гдје је српска ријеч, тамо је и српска књижевност". Он додаје да не споре никоме како ће да утврђује национални корпус своје књижевности, нити то могу да споре након свих историјских околности.
– Наша је дужност да што цјеловитије прикажемо корпус на нашем језику – истиче Вуксановић, између осталог, а који је значајан дио излагања посветио и писцима поријеклом из Црне Горе који су писали и пишу на српском језику.
Ж.Ј.
