Тринаестојулска награда, највеће државно признање које се додихјељује у част Дана државности Црне Горе, ове године припало је нашем цијењеном сликару Тому Павићевићу и гитариском дуу којег чине Срђан Булатовић и Дарко Никчевић. То је одлучуо Жири за додјелу Тринаестојулске награде којег чине Бећир Вуковић (предсједник) и чланови Драган Копривица, Исидора Дамjановић, Милета Марка Ивановић, Милена Бурић, Горан Батрићевић и Миомир Воjиновић.
Ове године, како наводи извор "Дана" додијељене су двије годишње награде, јер се жири искључиво руководио оцјеном да је награђено дјело од изузетне важности за Црну Гору.
Павићевића за највише годишње државно признање које се додијељује у Црној Гори предложила је група од 17 историчара умјетности, док су се, како наш извор наводи, Булатовић и Никчевић нашли у конкуренцији на своју иницијативу.
На вијест да о томе да је добио годишњу Тринаестојулску награду Томо Павићевић је за "Дан" изјавио да је почаствован што је добио највише државно признање које се додијељује у нашој земљи.
– Бавим се сликарством више од четрдесет година, колико сам у Удружењу ликовних умјетника Црне Горе. Веома ми је мила ова награда. Наравно, да ми је је драго што ми је ово признање припало – казао је Томо Павићевић.
Он је истакао да награде значе за сваког умјетника својеврсни подстицај, те да признање какво је Тринаестојулска награда представља у сваком погледу подстицај за њега и потврду да су жртве које је подносио током свог дугогодишњег умјетничког ангажмана као слободан умјетник уважене од људи из свијета умјетности и струке.
– Тежак је то живот... Ја сам слободни умјетник скоро четири деценије. Тешко је то и захтијева много одрицања. Зато, сматрам да је веома важно наградама подржати и младе умјетнике, који тек стварају име на нашој и интернационалној умјетничкој сцени – поручио је он.
Срећан сам, затечен и почаствован што сам добио Тринаестојулсаку награду, казао је за "Дан" гитариста Срђан Булатовић.
– Осјећам се привилегованим што сам добио најзначајнију награду која се додијељује у нашој земљи. Захваљујући нашем стваралаштву стигли смо до многих адреса у свијету, успјели смо да свирамо у неким од најзначајнијих концертних сала, снимамо за неке од највећих издавача. Највеће је задовољсто када вас признају у држави у којој стварате и чији културе сте продукт – прокоментарисао је Булатовић.
Дарко Никчевић је казао за наше новине да је веома поносан што је први пут добио награду и то баш Тринаестојулску. Он је подсјетио да гитарски дуо постоји од 1991. године и да ове године слави три деценије постојања.
– Ову награду видим као навећу похвалу за наш труд, посебно јер бар последњих десет година доста улажемо у културну промоцију Црне Горе – казао је Никчевић.
Коментаришући вијест да је павићевић добио Тринаестојулску награду историчарка умјетности Анастазиjа Мирановић, директорка Народног музеја Црне Горе је навела да он припада респектабилноj плеjади црногораких ликовних умjетника због коjих Црна Гора слови за `земљу сликара`.
– Своjим стваралачким опусом, његовом особеношћу, знаковношћу и квалитативно-значењским карактеристикама одавно jе завриjедио да добиjе ово престижно државно признање за своj умjетнички рад – рекла је она за "Дан".
По мишљењу Љиљане Караџић, Павићевић као jедан од наjбољих црногорских савремених сликара, одавно jе заслужио ово наjвеће државно признање. О његовом сликарству jе у протекле четири децениjе писано доста и често, хваљен jе и циjењен од стране критике, омиљен код публике, али истовремено и кулоарски оспораван у jедном крилу академских умjетника. У фокусу његових умjетничких истраживања jе човjек и његова располућеност између Ероса и Танатоса, истакла је она.
– Немогућност да се интегрише у постоjећи систем (друштвени, политички и умjетнички), као и лична неуклопљеност, неукалупљеност и бунтовништво, исплели су су око Павићевићевог "лика и дjела" романтичну ауру уклетог умjетника, коjи jе наjчешће смjештан под општу, безбиjедну одредницу фигуративног сликарства, чиме jе његовом раду даван званични легитимитет, али jе истовремено прећутно издваjан и изолован због ни мало ласкавих представа о друштву коjе не трпи дисонантна искакања – навела је она.
– Томо Павићевић један од водећих перjаница савремене црногорске умjетности, рекла је Љиљана Зековић, историчарка умјетности. Његово ликовно дjело представља склад између осjета и самоостваривања коjе jе постигнуто суптилним, изворним jезиком интелектуалног лиризма. Повезивање Ероса и Тханатоса, вишезначних поjмова психофизичког и митолошког одређења, Томо Павићевић отвара проблемско питање есхатолошког и егзистенциjалног схватања живота и смрти. Он открива таjне Унивезума коjи се темељи на дуалистичком односу душе и тиjела, гриjеха и светости, лиjепог и ружног, узвишеног и ужасног, плодности и деструкциjе, као jединству у коjем jе акумулирана судбинска енергиjа човjечанства – казала је Зековић наглашавајући да је наjвеће државно признање заслужно jе дошло у праве руке.
