Центар савремене умjетности Црне Горе и НВУ Институт за савремену умjетност у склопу заjедничког програма посвећеног подршци младим умjетницима организовали су предавање Тјаше Погачар, словеначке кустоскиње. Предавање Погачар у Дворцу Петровића насловљено "Изградња свиjета са перифериjе" односило се на 34. издање Љубљанског бијенала графике - "Искра Делта", гдје је она била један од куратора.
Погачар је почела причом о значају некадашње словеначке, односно југословенске компаније "Искра Делта", која је била значајан произвођач рачунара у СФРЈ, и која је нестала заједно са државом у којој је основана и социјалистичким друштвеним системом. Но, оно што је битно, наводи Погачар, чињеница је да је "Искра Делта" имала потенциjал да постане велики играч на глобалном тржишту, а који није остварен. И, једна од битних теза, које је изнијела током предавања јесте да се сада, у позадини друштвених и еколошких немира, док нас епидемиолошке пандемијске мјере физички омеђују на једно мјесто, па "продужетак" видног поља добијамо путем рачунара (на интернету), у виртуелном простору, "Искра Делта" се појављује као магично рјешење за наш свијет. Али, сада не из прошлости, већ из будућности.
Зато су темпоралност и виртуалност, односно преплитање прошлости, садашњости и будућности, као и техничко-технолошких достигнућа која условљавају промјене уобичајених начина функсионисања човјека, а с тим у вези и питања идентитета, екологије, киборгизације, феминизма, политике - не само локално већ глобално, питања свијета миленијалаца којима и она припада, била заступљена на предавању. У контексту бројних питања везаних за темпоралност, сагледавану не само историјски, као питање заједничке прошлости, већ и садашњости, па и будућности, од Погачар се могло чути више пута не о југоносталгији, већ југофутуризму. Јер, чињеница да иако више нема Југославије као заједничког државног простора, постоји као заједничка идеја у култури и умјетности, теза је Погачар.
– Говорећи о незападним етно-футуризмима, мора се говорити и о фикционалном наративу прошлости, чак о историји која никад није постојала. Но, то генерише хитност потребе одрживости и стварања идентитета, а коју проузрокује недостатак историје, па је потребно створити прошлост, а како би се на тој бази омогућило постојање будућности. Тако алијенација постаје битан моменат еманципације одређене заједнице. У локалном контексту, Југославија је прошлост, територија која више не постоји, али, може бити интересантна полазна тачка за југофутуристички покушај - рекла је Погачар, између осталог.
Ж.Ј.
