Koncertom naslovljenim "CSO soloists strings" Crnogorski simfonijski orkestar i Muzički centar Crne Gore obilježili su državni praznik, 21. maj - Dan nezavisnosti Crne Gore. Koncert je održan pred vikend, a u čast praznika ulaz je bio besplatan.
Na repertoaru koncerta bila su djela Modesta Musorgskog "Hovanščina", uvertira, Dmitrija Kabalevskog Koncert za violončelo br.2 u c- molu, op.77 - što je ujedno bilo i premijerno izvođenje ovgo djela u Crnoj Gori, Adagio Semjuela Barbera i Koncert za violinu i orkestar u e-molu, op. 64 Feliksa Mendlsona. Crnogorskim simfonijskim orkestrom dirigovao je maestro Robert Homen. A, kao solisti predstavili su se koncert-majstor, violinistkinja Slađana Mijović i vođa sekcije violončela, violončelista Milan Ninković. Priliku da s njima razgovaramo imali smo pred koncert. Zanimljivo je da je oboje muzičara izabralo koncerte s kojima žele da se predstave kao solisti. S obzirom na ono što je publika imala prilike da čuje, nijesu pogriješili, jer su oba koncerta, svaki na svoj način, prikazali ove mlade umjetnike u najboljem svjetlu.
Kako ističe violinistkinja Slađana Mijović ovaj Mendlsonov koncert izabrala je jer ga smatra jednim od najljepših pisanih za violinu i orkestar, uopšte u literaturi. Pored toga, dodaje ona, i Mendlson je jedan fantastičan kompozitor, koji je upravo u prvom stavu ovog djela napisao jednu od najljepših muzičkih tema, koja se ubraja i u red najpoznatijih.
– Prelijepe su teme generalno u ovom Mendlsonovom koncertu ne samo u prvom, već se prepliću i u drugom, da bi treći stav, tako razigran, tehnički zahtjeva, tražio od muzičara nešto sasvim novo. Zato je ovaj koncert kompletan, jer daje prilike i da se "pjeva" i tehnički zahtjevnih mjesta, jer dopušta da pokažem i neku moju nježniju stranu, ali i virtuzozitet, pa još kad se tome doda orkestar... Voljela bih kasnije da sviram i neke Sibelijusove ili koncerte Čajkovskog, njihove velike, fantastične koncerte, s fantastičnim temama - kaže Mijović, koncert-majstor CSO. Napominje i da joj kao muzičarki najviše odgovara period romantizma.
Ističe i da je ovo ipak sasvim drugačije iskustvo od onog koje ima kao koncert-majstor koji svira solo dionice u orkestru.
– Jer, ovdje stanete ispred orkestra, ispred mojih kolega, ljudi čije mi je mišljenje jako bitno - kaže Mijović, napominjući da voli i kada svira u kamernim sastavima, a što CSO njeguje. Ove godine, malo su pauzirali po tom pitanju, ali se nada da će to ubrzo nadoknaditi.
Violončelista Milan Ninković u pratnji CSO izveo je Koncert za violončelo br.2 u c- molu, op.77 Kabalevskog, takođe po svom afinitetu. Ovaj koncert dosad je imao prilike da svira tokom studija u Gracu, a za Crnu Goru, kao i ovaj region, ovo je bilo premijerno izvođenje. Koncert je posvećen ruskom violončelisti Danilu Šafronu, ali je napisan u znak sjećanja na žrtve u Drugom svjetskom ratu, što se može čuti iz muzike, napominje Ninković. Violončelista ističe da je riječ o koncertu koji je veoma zahtjevan, i to ne samo za violončelistu, već i za orkestar, pogotovo za određene instrumente, za klarinete, za oboe, fagote.
– Koncert Kabalevskog napisan je veoma, kako da kažem, ne orkestarski, veoma solistički za sve instrumente i moguće da je to jedan od razloga što se ne svira, što se ne izvodi često, iako je muzika prosto prelijepa, genijalna - ističe Ninković. Napominje da ovo djelo Kabalevskog svrstava u prvi red koncerata, i da je htio da iskoristi priliku da se kao solista u pratnji svog orkestra, predstavi baš ovim koncertom.
– U ovom koncertu, iako imate solistu, bitna je cijela zvučna slika, pa tako i orkestarska. Mi svi, zajedno sa scene šaljemo jednu poruku, jednu emociju publici, ovaj koncert nije samo solista plus pratnja - napominje Ninković.
Dodaje da je za violončelo napisano mnogo lijepe literature, ne samo solističke, već i kamerne, orkestarske, a da bi nakon Kabalevskog volio da svira Dvoržakov koncert, a po pitanju nekih manjih komada, za uz klavir, ili uz harfu i slično, neki romantični komadi.
Коментари (0)
Оставите свој коментар