<p>Лагатор Пејовић, принц Н. Петровић и Вујошевић отворили изложбу</p>

Лагатор Пејовић, принц Н. Петровић и Вујошевић отворили изложбу / -ФОТО: С. БОЉЕВИЋ

Модел за разумијевање културно-друштвене стварности

Изложба „Архив цетињских бијенала” може се до половине јануара 2022. године погледати у Дворцу Петровића на Крушевцу

Фондација Петровић Његош и НВО Институт за савремену умјетност Црне Горе организатори су изложбе која се до половине јануара 2022. године може погледати у Дворцу Петровића, просторијама Фондације. Поставка је насловљена "Архив цетињских бијенала", и прва је изложба којом се представљају резултати истоименог истраживачког пројекта који су 2017. године покренуле ликовне умјетнице Ирена Лагатор Пејовић и Наталија Вујошевић. Наредна изложба биће одржана на љето 2022. на Цетињу, и носи назив "Архив ин ситу". Поставка у Дворцу се састоји од фотографија, видео материјала, телевизијских емисија, чланака из штампаних медија, каталога, текстова, а који су настајали везано за манифестацију.

Принц Никола Петровић Његош иницирао је 1989. године Цетињско бијенале, које је имало пет издања, од 1991. до 2005. године. Како су Лагатор Пејовић и Вујошевић истакле на отварању, изложба је осмишљена као активни интердисциплинарни процес отворен за партиципациjу истраживачица/ча из различитих области, како би се покренуло сагледавање комплексног контекста у коме се манифестација одржавала.

Могућности за истраживање и развој

На отварању је говорио и принц Никола Петровић Његош, који је истакао да је као покретач Цетињског бијенала, те 1989. године био под утиском чињенице сахране земних остатака краља Николе на Цетињу и пада Берлинског зида, али и да је био веома разочаран прекидом Бијенала. Овом приликом захвалио је свима који су допринијели одржавању Бијенала, нарочито Гордани Стевовић.

– Позивам вас да истражите све ове документе који указују на значај који је Бијенале имао у своје вријеме као и на могућности за развој које пружа данас - рекао је принц Н. Петровић.

– Цетињски бијенале видимо као темељ за конструисање међународно релевантног физичког и дигиталног простора, архивског модела неопходног за чување, анализу и разумијевање црногорске савремене визуелне умјетности, а тиме и разумијевања локалне и шире културно-друштвене стварности кроз језик савремене умјетности - навеле су Лагатор и Вујошевић.

Представљен је дио обимног архивског материјала чиме је успостављена база за активацију интернационалног и интердисциплинарног пројекта "Архив цетињских бијенала" као сажимање едукативних, истраживачких и умјетничких процеса. У склопу изложбе биће приказивани и филмови о Бијеналу, али се заинтересовани морају претходно најавити.

Ж.Ј.