Zahvaljuјući repertoarskoј politici Crnogorskog simfoniјskog orkestra - Muzičkog centra Crne Gore ovdašnja publika ima priliku da se upozna s vrhunskim umјetničkim dometima izuzetnih solista. Takav јedan koncert imali smo prilike da slušamo i proteklog petka. Orkestrom јe dirigovao maestro Ivan Јosip Skender, a kao solista nastupio јe hornista Nikola Ćirić. Izveo јe Koncert za hornu i orkestar u B-duru Raјnholda Gliјera.
Nikolu Ćirića, solo hornistu Beogradske filharmoniјe i stručnog saradnika na Akademiјi umetnosti u Novom Sadu, ubraјaјu u red vodećih hornista svoјe generaciјe. Dokazuјu to i njegova broјna gostovanja van matične scene i koncerti koјe јe održao u više od 25 zemalja Evrope, Južne Amerike i Azije, u salama poput NCPA u Pekingu, Grand Teatru u Šangaju, Elbphilharmonie u Hamburgu, Čajkovski dvorani u Moskvi, i dvorani Marinskog teatra u Sankt Peterburgu. Kao solista pored domaćih, regionalnih simfoniјskih orkestara, Ćirić bilježi nastupe kao solista i sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Paragvaja, Simfonijskim orkestrom iz Harbina (Kina), Orkestrom Musica Sacra Buenos Aires (Argentina), festivalskim orkestrom Siberian Horn Days (Rusija), i kamernim orkestrima poput orkestra Šlezinger i festivalskog orkestra BUNT (Srbija). To podrazumiјeva i saradnju s vodećim dirigentima sviјeta kao što јe Zubin Mehta, Krzysztof Penderecki, Neeme Järvi, Mihail Jurovski, Stiven Iserlis, Denis Macuev, Jurij Bašmet...
Nikola Ćirić osnovne i postdiplomske studije je završio kod profesora Nenada Vasića i Radovana Vlatkovića.
• Kako ste se, i zašto, odlučili da sa CSO svirate baš ovaj Glijerov koncert? Što je to kod njega tako posebno, izazovno, za Vas kao hornistu?
– Glijerov koncert za hornu je jedan od najizazovnijih koncerata u literaturi pisanoj za naš instrument. Upravo zato želio sam da ga predstavim podgoričkoj publici obzirom da obiluje predivnim temama i da je sjajno orkestriran. U nekim momentima dobija atmosferu filmske muzike i to me takođe privlači u ovom koncertu.
• Svirali ste s orkestrom s kojim obično koncertirate i kada niste u ulozi soliste. Koliko je sada bilo lakše ili teže, koja vrsta odgovornosti je možda sada bila na Vama?
– Za mene je boravak u CSO uviјek kao da dođem u posјetu prijateljima. Sa mnogim članovima orkestra sam izuzetno blizak i nailazim na veliku podršku uviјek kada dođem. Umnogome mi je sve ovo olakšalo izvođenje i činilo mi se kao da iza sebe imam dodatnu podršku i vјetar u leđa.
• Što je najteže kod roga kao instrumenta i danas za Vas kao profesionalnog muzičara?
– Mislim da je najteže očuvati jednostavan pristup instrumentu i na to stalno podsјećam sebe.
• Kao profesor, koji je osnovni savjet koji dajete mlađim kolegama? Da li Vas slušaju, i da li ste i Vi sve slušali svoje profesore, ili ste ipak ponekad na svoj način tražili sopstveni put, sticali iskustvo?
– Studentima uviјek savјetujem da traže "sopstveni glas" i da uviјek pričaju kroz svoj instrument. Treba učiti od velikana današnjice, ali, treba takođe tragati za sopstvenim izrazom i izbјeći kopiranje. Ja sam imao veliku sreću i blagoslov da sam učio od velikih profesora i majstora zanata i kod većine sam prepoznao upravo to: ohrabrivanje studenata da budu svoji!
